Policija reagovala posle prilga televizije N1 i privela osumnjičene kojima je određeno zadržavanje.
Stanovnici beogradskog naselja Medaković, koje je ispred zgrada gotovo svako jutro dočekivao neprijatan prizor – razbacane pileće nogice, glave i životinjske iznutrice, moći će najzad da odahnu.
Jednog od stanovnika Luku Jovanovića, koji je slučaj prijavio Komunalnoj miliciji, nazvao je rukovodilac Odeljenja za komunalnu inspekciju Nenad Mitrović rekavši mu da su počinioci privedeni i da su priznali delo. Sve se to dogodilo nakon priloga koji je objavila televizija N1, u kojem je Jovanović tvrdio da službenici „Zoohigijene“ redovno, u pola noći, razbacuju pileće nogice. Kazao je tada da se obraćao nadležnim institucijama, ali problem nije bio rešen.
U pitanju su dva lica. Priznali su da to rade od prošle zime, ali postoje saznanja da sve to traje mnogo duže. Nije u pitanju samo Medaković, već i drugi delovi grada. Nisu zaposlenici Zoohigijene, već su to radili samostalno. Kazali su da to rade iz dobročinstva i da nisu svesni da su time nanosili štetu i trovali te iste životinje koje su hteli da hrane. Imali su vozilo pod rotacijom i neke uniforme i sve je to upućeno na dalje veštačenje“, priča Jovanović za N1 ono što mu je preneo rukovodilac Odeljenja za komunalnu inspekciju.
Kako dodaje, istraga će pokazati koji su stvarni motivi dvojice počinilaca.
BONUS VIDEO: Hapšenje makroa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

NOVA portal - Feed

Pala ekipa koja je bacala pileće nogice po Medakoviću i imaju bizarnu odbranu

Reper Mašin Gan Keli, verenik glumice Megan Foks, zgrozio je obožavatelje svojim ponašanjem.
Mašin Gan Keli je na afterpartiju iz čista mira razbio čašu o svoju glavu, nakon čega se izdrao: „Boli me ku***“, pa nastavio da peva.
Krv mu je curila niz lice, a snimak sa nasutpa je u jednom trenutku objavio i nas svom Instagram profilu, ali ga je uprzo obrisao. Međutim, video se proširio na Tviteru i svi su zgroženi zbog reperovog ponašanja.
Sada je društvenim mrežama počela da kruži i glumičina reakcija na ponašanje svog verenika.
@thetcup #mgk #meganfox #fyp #healthadepopit ♬ original sound - TheTcup
Kako se vidi na snimku, ona je prvo iznenađena, a potom zabrinuta za svog partnera.
BONUS VIDEO: Kim Kardašijan - Zvezda koja je poznata zbog toga što je poznata
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.

Internetom kruži reakcija Megan Foks kada njen dečko razbija sebi glavu čašom

Ivan Stojanović (40) iz Velikog Trnjana kod Leskovca ubijen je hladnim oružjem, nožem ili sekirom, i to pre dosta vremena, što se uklapa sa činjenicom da ga niko nije video ni čuo skoro tri godine.
Ovo su, kako nezvanično saznajemo, pokazali rezultati obdukcije koja je urađena u Institutu za sudsku medicinu u Nišu. Svi dokazi ukazuju da ga je svirepo ubila supruga Biljana (38), najverovatnije na spavanju, a potom je njegovo telo raskomadala i u delovima prenela do štale i zabetonirala u buretu, pišu Novosti.
Klupko ovog zločina, kakav se ne pamti u Porečju, počelo je da se odmotava 26. juna kada je pronađena beživotno telo Biljane, koja se ubila trovanjem pesticidima. Ona se ubila u štali, gde je i pokopala supruga, za koga je poslednjih godina svima govorila da je na privremenom radu u Rusiji.
stražitelji sada utvrđuju da li je žena građe poput Biljane mogla sama da usmrti muškarca u punoj snazi i zatim ga zabetonira. Ono što je još veća enigma jeste motiv zašto je to učinila, jer njihovi najbliži tvrde da nisu imali probleme u braku i da su u slozi i ljubavi odgajali troje dece.
"Dosadašnja istraga pokazuje da Biljana nije imala pomagače, ali predstoji još informativnih razgovora sa svima iz njihove okoline. Nakon što je prošao poligraf, sumnja je najpre otklonjena sa njenog ljubavnika Aleksandra L., jer je utvrđeno da nije učestvovao u zločinu, ali i da nije znao šta se dogodilo Ivanu. Takođe, ispitali smo i jednog preduzimača, koji je vodio radnike u Rusiju", kaže, za "Novosti", izvor blizak istrazi.
Nisu još gotovi svi biološki nalazi, ali je izvesno da je Ivan ubijen u jednoj od prostorija u kući, gde su živeli sa decom i Biljaninom maćehom.
Sagovornik kaže da je Biljana najverovatnije ubila Ivana na spavanju i to se verovatno desilo u jednoj od soba iz koje je sklonjen tepih. Iako su prošle tri godine, forenzičari mogu da pronađu tragove krvi upotrebom specijalnih sredstava, koja reaguju sa proteinima iz telesnih tečnosti bez obzira na to što su tragovi oprani, dodaje naš sagovornik.
"Kako je Biljana uspela da ubedi sve iz svoje okoline da je Ivan u Rusiji, tako je verovatno imala i objašnjenje zašto je izbacila tepih iz kuće", dodaje naš izvor.
Ivan jeste, navodno, bio ljubomoran, ali niko nam zasad nije potvrdio da ju je maltretirao. Razlog zašto je sve ovo uradila, odnela je sa sobom u grob.
I Biljanino telo je bilo na obdukciji i prema prvim nalazima nema tragova nasilne smrti i da je ona nastupila trovanjem pesticidima iz bočice koja je pronađena pored nje.
NJihovu decu zasada su zbrinule Biljanine dve sestre, koje su potpuno utučene zbog saznanja da je ona bila u stanju to da učini. Isključile su telefone i pristup internetu, da bi zaštitile decu, koja su u istom danu saznala da osim majke nemaju više ni oca.
Komšije kažu da je Biljana deci, navodno, dan pre samoubistva rekla da ide u manastir Tumane sa njihovim ocem, koji dolazi iz Rusije.
"Tata je došao, ja ću da idem sa njim u Tumane, pa kad se vratimo doći ćemo po vas i idemo za Beograd. Tata je kupio stan i kola - tako je rekla deci, ona tako kažu", priča komšinica.
"Navodno je, po prvobitnom planu, trebalo da idu i deca, ali je onda Biljana rekla da Ivan neće da ulazi u kuću da ne bi probudio decu, nego će on da dođe do mosta, a da ona izađe, pa da odatle krenu u Tumane. Navodno je trebalo da se posle toga vrate po decu i da idu za Beograd. Ispostavilo se da je sve samo deo jedne velike laži.
BONUS VIDEO: Kuća u kojoj su pronađeni leševi u Leskovcu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

„Tata je kupio stan i kola“: Biljana godinama lagala o mužu kog je zabetonirala

Srpska manekenka Bojana Rajić i bivša supruga Vladimira Stojkovića, zbog braka, a onda i razvoda, sa golmanom, godinama je bila jedna od glavnih tema domaće javnosti.
Međutim, nakon skandala koji je izbio zbog kraha braka sa fudbalerom, ona se povukla iz medija.
Posvetila se novom suprugu, deci, a na Instagramu ponekad objavi po koju golišavu fotografiju kojom izazove pravo oduševljenje zbog neodoljivog izgleda u petoj deceniji.
Inače, Bojana, koja se najpre bavila modelingom, a zatim dizajniranjem odeće, a 2009. godine udala se za Vladimira, sa kojim je dve godine kasnije dobila sina Lava. Međutim, 2013. godine usledio je razvod koji su pratile brojne spekulacije.
Bojana je nakon razvoda od Stojkovića otpočela vezu sa biznismenom Branislavom Đurđevićem, ali su njihovu sreću kvarile spekulacije da je sa njim navodno imala aferu još dok je bila u braku sa golmanom, kao i da im je Branislav bio zajednički, porodični prijatelj.
Strasti su se, ipak, stišale, a Bojana i Branislav su stali na "ludi kamen", i to u dnevnoj sobi Đurđevićeve porodične kuće na Bežaniji, na intimnoj ceremoniji, samo u prisustvu članova najuže porodice i najbližih prijatelja.
U novembru 2015. dobili su sina Vukašina.
View this post on Instagram
BONUS VIDEO: Top 5 najseksi žena 50 plus
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.

Pričalo se da je prevarila fudbalera sa prijateljem, a danas je sa njim u braku

Deni Minog, australijska pevačica i sestra Kajli Minog, otkrila je detalje o zahtevima Dženifer Lopez pre jednog nastupa.
Kako je otkrila. Lopezova je imala posebne prohteve za nastup u emisiji „Top of the Pops“ kasnih ’90-ih.
Naime, Dženifer je odbila da učestvuje u emisiji ukoliko se njena svlačionica potpuno ne rekonstruiše. Zahtevi su uključivali da soba bude cela u belom, uključujući i nameštaj. Budući da se te 1999. ipak pojavila u popularnoj muzičkoj emisiji, može se zaključiti da su producenti i TV kuća učinili zatraženo, te potpuno obnovili sobu za Džej Lo.
"Čujete stalno priče o 'diva trenucima' svetskih zvezda, ali ja jednu zapravo mogu i da potvrdim. I ja sam bila u toj emisiji i rekli su mi da će nastupiti i Dženifer, te da je na putu prema tamo, ali na kraju je rekla svoje zahteve. Tada sam iskoristila situaciju i otišla da vidim kako izgleda njena soba za uređivanje. Pogledala sam svaki detalj. Jedino što mi nije bilo jasno je zašto bela boja. Svi izvođači koriste tonu šminke za lice i telo, kako tačno ide s tim na beli kauč", ispričala je Minog.
Podsetimo, pre nekoliko nedelja Lopez je na Netfliksu objavila svoj dokumentarac u kojem otkriva je govorila o svojoj karijeri.
Tada je otkrila da je nije želela da deli binu sa Šakirom tokom finala Superbola, te da nije "za to radila celog života".
BONUS VIDEO: Madona: Pop ikona koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.

Džej Lo na udaru: Sestra Kajli Minog je optužila za bahato ponašanje

Tužna vest za svet sporta.
Tužna vest pogodila je špansku javnost nakon informacije da je Eduardo Mena, kondicioni i fitnes trener koji je radio sa brojnim sportistima i poznatim ličnostima.
Mena je preminuo u 56. godini života posle niza složenih operacija i velikih zdravstvenih problema.
U pitanju je bivši fudbaler koji je nakon igračke karijere, počeo da se bavi kondicijom i načinom ishrane i posle velih uspeha je počeo da radi za mnoge poznate ličnosti.
Jedan od glavnih klijenata mu je bio Rafael Nadal, a radio je i sa Kristijanom Ronaldom, Serhijom Ramosom, Fernandom Alonsom, Robertom Karlosom a među brojnim fotografijama sa poznatim ličnostima nalazi se čak i legendarni Arnold Švarceneger, s kojim je imao uspešnu višegodišnju saradnju.
Pored sportista vodio je računa o kondiciji najpozantijih španskih pevača, a mediji navode da je i matadore prirpemao za borbe sa bikovima.
BONUS VIDEO Top 10 najskupljih reprezentacija na Mundijalu
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Velika tragedija: Preminuo trener Rafaela Nadala i Kristijana Ronalda

Volvo testira hidrogensko gorivo u svojim komercijalnim kamionima
Volvo odeljenje za komercijalne transporte testira polukamione sa hidrogenskim gorivnim ćelijama u nadi da će napredovati u razvoju tehnologije. Sa novim ćelijama, Volvo tvrdi da njegovi kamioni imaju domet od 1.000 kilometara i da se mogu napuniti gorivom za manje od 15 minuta.
Najveći problem novih Volvo kamiona dostupnost pumpi
Volvo Trucks razvija ovu tehnologiju već nekoliko godina, a hidrogenske gorivne ćelije biće pogodne za transport na velike udaljenosti, i mogle bi da rade u zemljama sa ograničenom infrastrukturom za punjenje baterija. Kompanija je počela da proizvodi akumulatorske električne kamione 2018. godine, ali oni još uvek nisu u širokoj upotrebi u SAD-u. Vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama i električna vozila na baterije su slična po tome što ih pokreće električni motor, ali prvi tip generiše električnu energiju iz komprimovanog vodonika koji nosi, dok drugi skladišti električnu energiju proizvedenu iz strujne mreže. Obe tehnologije su bez emisija gasova, što znači da ne emituju nikakav ugljenik dok su u pokretu.
Prepreka za vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama i dalje predstavlja oskudna dostupnost stanica za punjenje goriva. Trenutno u SAD-u radi manje od 60 stanica, a sve su u Kaliforniji. Broj vodoničnih pumpi će se povećati na nešto više od 100 lokacija do sredine 2023. Najizvodljiviji slučaj upotrebe vozila sa hidrogenskim gorivnim ćelijama jeste komercijalni transport. Sa novim Volvo kamionom, kompanija se pridružuje proizvođačima automobila poput Toyota-e, koja predvodi tehnologiju u komercijalnim i putničkim aplikacijama.
[kamion] ,
[Volvo]

PC Press

Volvo testira hidrogensko gorivo u svojim komercijalnim kamionima

NASA bira tri kompanije za razvoj lunarnih nuklearnih sistema
NASA i Ministarstvo energetike je potpisala ugovore sa tri kompanije koje dizajniraju koncepte za dovođenje nuklearne energije na Mesec. Lockheed Martin, Westinghouse i IX dobiće oko 5 miliona dolara za finansiranje dizajna fisionog površinskog elektroenergetskog sistema.
NASA testira sistem fisione energije na površini Meseca
Tri kompanije imaju zadatak da razviju sistem fisione energije klase od 40 kilovata koji može da radi najmanje 10 godina na površini Meseca. NASA se nada da će testirati sistem na Mesecu do kraja ove decenije. Ako se demonstracija pokaže uspešnom, to bi moglo dovesti do toga da nuklearna energija pokreće dugoročne misije na Mesecu i Marsu u okviru programa Artemis.
Prema 12-mesečnim ugovorima, Lockheed Martin će biti partner sa BWXT-om i Creare-om. Westinghouse će se udružiti sa Aerojet Rocketdyne-om, dok će IX raditi sa Maxar-om i Boeing-om na predlogu. Lockheed Martin je bila jedna od tri kompanije koje je Pentagonova agencija za napredne istraživačke projekte odabrala prošle godine za razvoj svemirskih letelica na nuklearni pogon.
[NASA]

NASA bira tri kompanije za razvoj lunarnih nuklearnih sistema

Lyft će omogućiti i plaćanje vožnji kešom
Deljenje vožnje obično nije održivo u SAD-u ako želite da platite gotovinom, ali to neće biti problem sada kada je Lyft uveo opciju plaćanja vožnje kešom. Opcije prevoza biće ograničene za one koji plaćaju uslugu gotovinom.
Lyft pronalazi rešenje za milione ljudi u SAD-u koji nemaju bankovne račune
Lyft predstavlja ovu funkciju kao način za demokratizaciju usluga deljenja vožnje. Oko 7,1 miliona američkih domaćinstava ili nije imalo bankovne račune ili je imalo ograničen pristup konvencionalnim finansijskim uslugama od 2019. godine. Gotovinska opcija omogućava onima koji nemaju banku da zatraže vožnju na zahtev bez plaćanja taksija.
Ovakav potez bi mogao dati Lyft-u prednost u SAD-u. Njegov rival Uber dozvoljava američkim vozačima da koriste balans za plaćanje putovanja, ali trenutno moraju da učitavaju sredstva pomoću platnih kartica, PayPal-a i Venmo-a. Za sada, Lyft je jedini glavni izbor ako bi korisnici radije plaćali uslugu gotovinom.
[Lyft]

Lyft će omogućiti i plaćanje vožnji kešom

U ivanjičkom selu Erčege grom je ubio dve junice i bika, piše lokalni portal Infoliga.
Sve se dogodilo juče, a kako je rekao vlasnik junica i bika Mile Vukićević udaru gromna prethodilo je ozbiljno nevreme praćeno jakom kišom i olujom.
Krave, njih deset, koje su bile na ispaši uplašile su se i krenule prema obližnjoj šumi. Usledio je udar groma iza koga su na zemlji ostale tri ubijene životinje.
"Pucalo je, grmelo, lomilo na sve strane. Pogorele sijalice u kući, bilo je jezivo. Nisam mogao da izađem dok se nevreme nije malo primirilo. Imao sam šta i da vidim. Dve junice i bik mrtvi, ostale krave se razbežale po livadi, uplašene. Došle su komšije, zvali smo policiju i komunalnu inspekciju obećali su sutra doći da ih zakopaju", rekao je Mile za InfoLigu i dodaje:
"Ja sam ne mogu. I prošle godine mi je stradala junica od udara groma. Nisam tražio nikakvu pomoć, ali sada moram jer je šteta preko 4.000 evra. To je za mene veliko. Nadam se u lokalnu samoupravu da mi izađu u susret koliko mogu."
Porodica Vukićević živi skromno baveći se poljoprivredom i stočarstvom pa će ih ova nesreća ozbiljno ekonomski uzdrmati.
BONUS VIDEO - Čuvajte se od udara groma
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Užas kod Ivanjice: Grom ubio dve junice i bika, krave bežale po livadi VIDEO

Jednoglasna odluka Severnoatlantske alijanse da primi Švedsku i Finsku u svoju porodicu je najbolji mogući dokaz solidnosti i vitalnosti saveza rođenog 1949. godine. Međutim, ruska agresija na Ukrajinu i debata koja je prethodila prijemu dve skandinavske zemlje su potvrdile postojanje različitih “duša” unutar NATO-a i postojanje nekoliko, uslovno rečeno, podsaveza i soliste Turske.
Ovde treba naglasiti da pluralizam unutar višenacionalnih organizacija – kakav je NATO po antonomaziji imajući u vidu različiti stepen demokratije, sloboda i zaštite prava u svojim članicama – nije nužno nešto loše, naprotiv oznaka je krepkosti. Fiziološki je da heterogeni savezi sa širenjem postaju veći i jači ali i manje homogeni i jedinstveni.
Unutar NATO-a su uvek postojale struje i različite pozicije između saveznika, nekada iznijansirane a nekada u jasnoj kontrapoziciji. Liderska i dominantna uloga SAD u Alijansi je obezbeđivala uvek minimum neophodnog jedinstva i katalizatorsku ulogu u rivalstvima između samih saveznika, poput Grčke i Turske. NATO samit Foto: Christophe Ena / AFP / Profimedia
Pažljivo analizirajući pozicije članica NATO se dolazi do zaključka da imamo barem sedam različitih interesnih grupa unutar najmoćnijeg odbrambenog saveza na planeti. Sjedinjene Američke Države, i privezak Kanada, predstvaljaju severnoameričku komponentu Alijanse.
Britanski premijer Boris Džonson, čiji prvi politički idol nije Vinston Čerčil već Perikle, se iz petnih žila upinje da dokaže da su Englezi za Amerikance ono što su antički Grci bili za stare Rimljane. Takođe, Britanci i pored toga što su izašli iz EU unutar evropskog krila NATO imaju specifičnu težinu pogotovo među skandinavskim i istočnoevropskim zemljama, ali i Holandiji.
Skandinavski blok je sa ulaskom Švedske i Finske i povratkom Moskve u ulogu glavnog neprijatelja NATO dobio još više na značaju. Takođe, prijem Stokholma i Helsinkija u NATO i ulazak Danske u sistem bezbednosne i spoljne politike EU niveliše paradoksalnu situaciju na severu Starog kontinenta: Island i Norvešk su članice NATO a nisu EU, Švedska i Finska su članice EU a nisu bile u Alijansi dok je Danska bila jedina skandinavska zemlja i u EU i u NATO, ali je bila svojom voljom izvan zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Foto: Tanjug/AP/Bernat Armangue
Poljska predvodi istočno krilo NATO-a između tri mora ( Baltičko, Jadransko i Crno More), ili Trimarium. U njemu su sve tri pribaltičke republike, plus Slovačka i Češka, kao i Rumunija dok je Hrvatska na putu da postane deo tog kluba.
Mađarska se udaljila od višegradskih saveznika, što zbog veza premijera Viktora Orbana sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, odnosa prema invaziji na Ukrajinu ali i ambicijama da bar donekle povrati deo teritorija koje je Budimpešta izgubila Sporazumom iz Trijanona. Ipak, nije isključeno da Orban ne napravi još jedan zaokret u svojoj politici i vrati se u zagrljaj višegradskog bratstva.
Nemačka, Francuska i Italija predstvaljaju evropsko tvrdo jezgro u koje sve više ulazi Španija formirajući neku vrstu “evropskog kvada” koji pretenduje da bude koliko toliko autonoman u odnosu na Vašington. U njihovom sazvežđu su Portugal, Luksemburg, Belgija kao i Slovenija, posebno od dolaska na premijersku poziciju Roberta Goloba.
Turska je članica NATO sui generis. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je izvukao maksimalnu korist u prethodne dve decenije iz geostrateško položaja svoje zemlje pretvarajući Tursku u klasičnu autocentričnu silu koja sedi na više stolica. Rečju, sve ono što su razni lideri i ideolozi pogubnih politika u Beogradu zamišljali da je Jugoslavija ili kasnije Srbija, Turska to jeste. Foto: REUTERS/Yves Herman
Balkanske članice NATO su iz ovih ili onih razloga, više ili manje iskreno, sve više proameričke. Grčka u stalnoj pozornosti prema Turskoj mora da se oslanja na Vašington. Albanci su najverniji američki saveznici, Makedoncima i Crnogorcima je članstvo u NATO jedina pouzdana garancija da će njihove države ostati u aktuelnim granicama.
Poslednji samit NATO-a u Madridu je nijansirao sve pomenute “duše” Alijanse. Nema sumnje da je najznačajniji rezultat madridskog okupljanja identifikacija Rusije kao novog-starog neprijatelja, ali su bile i evidentne razlike u vođenju politike prema Moskvi i viziji budućih odnosa.
Skandinavski i istočnoevropski blok želi da pobedi Rusiju. Za njih je minimalni cilj da Rusija izađe iz rata, koji je sama počela, kao neka vrsta evropske parije, ponižena i poražena, osuđena na marginalizaciju i ostracizam. Ima i onih koji priželjkuju pad Vladimira Putina, krah režima i posledičnu dezintegraciju Ruska federacija u više država koje ne bi mogle da predstavljaju pretnju severnom i istočnom delu kontinenta. Foto: Tanjug/AP Photo/Susan Walsh
Evropska četvorka (Nemačka, Francuska, Italija i Španija) želi što pre da se završe ratna dejstva i da se počne sa izgradnjom barem minimalnih relacija i saradnje sa Moskvom. U Parizu, Berlinu, Rimu i Madridu vide dalje od prsta i shvataju da bi totalni poraz Rusije ili njen raspad vodili u još neizvesniju i turbolentniju budućnost.
Velika Britanija je najrusofobnija zemlja u zapadnoj Evropi i ruska agresija na Ukrajinu je učinila plemenitim taj sentiment ukorenjen polovinom 19. veka na Ostrvu kada je distribuisan lažni testament Petra Velikog s ciljem pripremanja javnog mnjenja za Krimski rat. Tvrdom stavu Londona doprinosi dodatno i unutrašnji problemi Borisa Džonsona, od skandala preko pitanja Severne Irske i Škotske koja se ponovo sprema za referendum o nezavisnosti.
Turska po svom običaju igra dvostruku igru. Erdogan ne bi voleo da pobedi ni NATO ni Rusija. Ankara ne želi da vidi čitavu severnu obalu Crnog mora u ruskim rukama, ali joj nije u interesu ni da ukrajinska vojska izađe na granice pre 24. februara. Erdoganu bi najviše odgovarao zaleđeni sukob u kome bi mogao da nastavi svoju duplu igru prijatelja i partnera Kijeva i Moskve.
Sjedinjene Američke Države gledaju dalje od sukoba sa Rusijom, što se vrlo jasno prepoznaje u završnom dokumentu samita u Madridu. Moskva jeste definisana kao pretnja Alijansi, ali je mnogo važnije pominjanje Kine, čak 14 puta i ne bi se moglo reći u prijateljskom tonu. Na insistiranje Vašingtona u Madridu su bili i lideri pacifičkih saveznika, Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda, sa direktnom porukom Pekingu koji nastavlja da pruža podršku i obezbeđuje zaleđe Rusiji.
Posle pada Berlinskog zida i 20 godina od potpisivanja sporazuma NATO-a i Rusije u italijanskoj vojnoj bazi Pratika di Mare, koji je trebalo da bude kamen temeljac nove bezbednosne strukture na Starom kontinentu, točak istorije se vratio unazad.
NATO se vratio svom izvornom smislu da deluje kao odbrambeni savez a ne planetarni policajac. Nekadašnje antisovjetske profilisanje Severnoatlantske alijanse je preimenovano u antirusko sa jednom bitnom razlikom koja čini Evropu i svet mnogo nesigurnijim mestom negom tokom Hladnog rata: SSSR je bi u suštini konzervativna sila koja je pokušavala da zadrži uspostavljeni status kvo, dok je Putinova Rusija revizionistička, revanšistička sila koja želi da osvoji teritorije koje smatra da su joj nepravedno oduzete. Problem je što niko, sem Putina i njegovog uskog okruženja, ne zna dokle sežu te revizionističke aspiracije, zbog čega su Švedska, a pogotovo Finska požurile da stanu pod NATO kišobran ili, ako hoćete, “rusobran”.
BONUS VIDEO Erdoganov megaprojekat - novi kanal pored Bosfora
*** 

Sedam mini NATO-a: Sve struje koje dele najveći vojni savez na svetu

Doveo u ekstazu navijače u Švedskoj.
Švedski atletičar Armand Duplantis postavio je večeras novi svetski rekord u disciplini skok s motkom, na mitingu Dijamantske lige u Stokholmu.
Duplantis je večeras preskočio 6,16 metara i za jedan santimetar popravio svoj prethodni svetski rekord, koji je postavio 2020. u Rimu.
Na Evropskom prvenstvu u dvorani, u martu, u Beogradu, Duplantis je preskočio 6,20 metara i tako postavio i svetski rekord u zatvorenom.
Duplantis će za dve nedelje nastupati na svetskom prvenstvu na otvorenom, koje će se održati u Judžinu u Sjedinjenim Američkim Državama od 15. do 24. jula.
Duplantis je ove godine, takođe oborio i svetski rekord u zatvorenom. To je učinio na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu.
BONUS VIDEO Beograd ušao u istoriju, Duplantis oborio svetski rekord
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Ovaj čovek je nezaustavljiv: Duplantis kao u Beogradu, oborio svetski rekord

Na koronu kao da smo potpuno zaboravili, kao da je nije ni bilo. Ipak, veliki rast broja zaraženih podseća nas da virus nije umro i da je oprez neophoda. Za samo desetak dana broj zaraženih se duplirao - bilo je dnevno oko 500 zaraženih, a stada je premašilo 900 je do 800. Zato lekari insistiraju da se maske ponovo vrate u upotrebu u zatvorenom prostoru. Virusolog dr Aleksandra Knežević, sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju.
“Neophodno je da građani ponovo počnu da nose maske i zaštite se. Maske se moraju nositi u gradskom prevozu kad je gužva, kao i na svim manifestacijama na kojima je veliki broj ljudi. Na vrućinama svi izbegavaju da nose masku, ali moraju da shvate da će ih ona spasiti virusa. Atmosfera u našem društvu je previše opuštena, niko više ne razmišlja o koroni, maske ne nose ni u apotekama, domovima zdravlja, čak ni u bolnicama ne poštuju ovu meru, što je nedopustivo” naglašava dr Knežević.
Članica Saveta udruženja Ujedinjeni protiv kovida (UPK) očekuje da će u narednih sedam dana broj novozaraženih u Srbiji preći hiljadu na dnevnom nivou.
"Potrebno je vratiti obavezno nošenje maski u zatvrenom prostoru", rekla je dr Plavšič.
Bonus video: Korona - Poslednji čin?
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Lekari traže da opet nosimo maske: Za samo 10 dana duplo više zaraženih koronom

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da "proterivanje" Rusa sa Zmijskog ostrva u Crnom moru predstavlja stratešku pobedu koja značajno ograničava delovanje okupatora. On je, takođe, objavio da je Ukrajina počela da izvozi struju u EU.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je u četvrtak da je odlučilo da se povuče sa Zmijskog ostrva u „znak dobre volje“, te da taj potez pokazuje da Rusija ne ometa napore Ujedinjenih nacija da organiziraju humanitarni koridor za izvoz pšenice iz Ukrajine.
Ukrajina je, pak, objavila da je oterala ruske snage s ostrva artiljerijskim i raketnim napadima, a Zelenski je pozdravio stratešku pobedu.
"To još ne garantuje bezbednost i da se neprijatelj neće vratiti. Ali to značajno ograničava delovanje okupatora. Korak po korak, potisnućemo ih s našeg mora, naše zemlje i našeg neba", poručio je Zelenski u noćnom video obraćanju.
S druge strane, ukrajinske snage očajnički drže grad Lisičansk u regionu Luganska, izloženi nadmoćnoj ruskoj vatrenoj moći.
Grad je ruska artiljerija granatirala iz različitih smerova, a ruska vojska mu se približavala s nekoliko strana, izjavio je regionalni guverner Luganska Serhij Gaidaj ukrajinskoj televiziji, prenosi N1 .
"Nadmoć u vatrenoj moći okupatora još uvek je vrlo vidljiva. Jednostavno su za udar na nas dovukli sve svoje rezerve", rekao je Zelenski.
Ruske snage pokušavaju da opkole Lisičansk otkako su okupirale Severodonjeck na drugoj strani reke Severni Donjec, piše Rojters.
Zelenski: Ukrajina počela da izvozi struju u EU
Ukrajina je počela da izvozi struju u EU, preko Rumunije, izjavio je kazao je Zelenski.
"Prešli smo važan korak u našem približavanju EU", rekao je predsednik Ukrajine, zemlje čiju je kandidaturu za EU prošle nedelje podržala evropska dvadesetsedmorica.
Kijev je "počeo značajno da izvozi struju na teritoriju EU, u Rumuniju", rekao je Zelenski i dodao da je reč "samo o prvom koraku".
Kako je rekao, Ukrajina se sprema da poveća isporuke, kao i da ukrajinska struja može da zameni značajan deo ruskog gasa koji troše Evropljani.
"Za nas to nije samo pitanje prihoda od izvoza, to je pitanje bezbednosti cele Evrope", rekao je Zelenski.
BONUS VIDEO - Radio komunikacija Ruske vojske sa braniocima Zmijskog ostrva
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Zelenski: Proterivanje Rusa sa Zmijskog ostrva strateška pobeda

Olimpijske šampionke preveliki zalogaj za Srbiju.
Odbojkašice Srbije doživele su poraz u Ligi nacija od ekipe SAD-a na njihovom terenu u Kalgariju rezultatom 3:0, po setovima 25:17, 33:31, 25:16.
Ovo je bio ukupno četvrti poraz Srpkinja u Ligi nacija, a šesti u nizu od Amerikanki u seriji koja traje četiri godine.
Srbija je prvi i treći set izgubila prilično ubedljivo, dok je u drugom posle drame i i velike borbe propustila šest set lopti da dođe do izjednačenja.
U selekciji SAD, Katrin Plamer je osvojila 18 poena, Džordan Tompson je dodala 15, a Sara Vilhajt Parsons 12. Bianka Buša je bila najbolji poenter u reprezentaciji Srbije sa 14 poena, sledila je Ana Bjelica sa 13 i Bojana Milenković sa osam.
Srbija će u noći između petka i subote, ponovo od 4 časa po našem vremenu igrati pretposlednji meč u grupnoj fazi takmičenja, protiv domaćina Kanade. Eventualna pobeda bi Srbiju i matematički odvela na finalni turnir, a poraz bi iskomplikovao situaciju u borbi za prvih osam pozicija.
Srbija je posle nepotpunog desetog kola na sedmom mestu, sa dve pobede više od devetoplasirane Kanade.
Ligu nacija možete pratiti na kanalu Sport Klub uz SBB ili ukoliko još uvek niste korisnik SBB usluga - putem EON aplikacije uz [EON Mini paket] van SBB mreže preko bilo kog interneta u Srbiji. EON Mini dostupan je za 1.299 dinara, bez ugovorne obaveze u narednih 30 dana.
BONUS VIDEO TOP 10 specifičnosti Vimbldona
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Nastavak crne serije: Set drame i ubedljiv poraz Srbije

U centrima gradova nalaze tzv. "ostrva toplote", odnosno klimatski fenomen kada je temperatura vazduha u određenim delovima grada viša nego u okolini.
Prijatnija temperatura na Košutnjaku odvlači ljude iz grada u šumu, a to ne treba da čudi jer se u grotlu centra grada nalaze tzv. „ostrva toplote“.
U beogradskom vrelom okeanu najužarenija ostrva su Stari grad, Vračar, urbanizovani deo Novog Beograda, kao i Beograd na vodi.
"Ostrva toplote su posledica urbanizacije gradova, iz razloga što u centru imamo velike količine betona, gvožđa, stakla i onda su centri gradova više topli od okoline", kaže Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju.
On ističe da je to zato što u okolini za razliku od centra grada ima više zelenila, više šuma, više hlada i takvih elemenata.
"I onda je temperatura u centru obično viša nego na periferiji", kaže Vladimir Đurđević za RTS .
BONUS VIDEO - Rad na vrućinama: Važno je da simptome toplotnog udara prepoznamo na vreme
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Koja su najužarenija „ostrva toplote“ u Beogradu

Visok krvni pritisak je ozbiljno stanje koje može skratiti vaš život - zato se o ovoj tegobi vredi informisati.
Do visokog krvnog pritiska dolazi kada se krvni sudovi suze ili postanu manje fleksibilni, zbog čega krv putuje kroz njih sa većom silom.
To može izazvati štetu, jer povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i demencije. Zato je važno da učinite sve što možete da pritisak održite u zdravom opsegu.
Prvenstveno, uvek pratite savete svog lekara, a postoji još načina da regulišete krvni pritisak skoro trenutno.
Stiskajte lopticu
Redovno vežbanje je odličan način za smanjenje krvnog pritiska, jačanje srca i poboljšanje opšteg zdravlja. Ali jedan potez posebno može sniziti vaš krvni pritisak – stiskanje nečega, kao što je loptica. Naučnici kažu da ovaj pokret može da snizi vaš krvni pritisak za 10 procenata podstičući vaše arterije da se opuste.
Preskočite cigaretu
Stručnjaci kažu da pušenje cigarete trenutno podiže krvni pritisak za 5 do 10 mm/Hg. Čini se da je nikotin odgovoran za brzo i privremeno povećanje. Ali toksini u dimu cigareta mogu oštetiti arterije, čineći visok krvni pritisak dugotrajnim stanjem i povećavajući rizik od ozbiljnih posledica kao što su bolesti srca i moždani udar.
Dišite
Studija objavljena u Journal of the American Heart Association otkrila je da pet minuta vežbi disanja može smanjiti krvni pritisak. Stručnjaci smatraju da duboko disanje može podstaći širenje krvnih sudova, smanjujući silu neophodnu za prolazak krvi.
Opustite se
„Stres može povećati upalu u vašem telu, što je zauzvrat povezano sa faktorima koji mogu da naškode vašem srcu, kao što je visok krvni pritisak“, kaže Johns Hopkins Medicine.
Nekontrolisani stres može da podstakne nezdrave navike, poput prejedanja, previše pića ili preskakanja vežbi, što sve može podići vaš krvni pritisak. Da biste snizili krvni pritisak i rizike po zdravlje, pronađite zdrave načine da se nosite sa stresom – recimo, vežbe opuštanja i meditaciju.
Preskočite piće
„Dok malo alkohola može opustiti arterije, čini se da previše alkohola ima suprotan efekat“, kaže Johns Hopkins Medicine.
Da biste smanjili rizik od visokog krvnog pritiska i drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja, pijte samo umereno, što znači ne više od jednog pića dnevno za žene i dva pića dnevno za muškarce, piše Eat this.
***
Bonus video: Dr Katarina Bajec: Suplement sa beta karotenom ne smeju da piju pušači
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Svi načini da momentalno snizite visok krvni pritisak

SREMSKA MITROVICA – Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica raspisala je Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za finansiranje aktivnosti udruženja građana u 2022. godini. Po rečima Dušice Pavlović, direktorice Agencije za ruralni razvoj, ovaj Konkurs je namenjen realizaciji programskih aktivnosti udruženja i otvoren je do 29. jula 2022. godine. Sredstva koja se dodeljuju po ovom Konkursu mogu se koristiti za realizaciju programskih aktivnosti (projekata) udruženja građana čija realizacija utiče na razvoj lokalne ruralne ekonomije kroz unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke delatnosti i ostalih elemenata politike ruralnog razvoja. Ukupan iznos sredstava koji je predviđen za ove namene iznosi milion dinara. Sve potrebne informacije mogu se dobiti u prostorijama Agencije za ruralni razvoj, na adresi Svetog Dimitrija 6 (zgrada DDOR osiguranja).

Sremske vesti

Sremska Mitrovica: Konkurs Agencije za ruralni razvoj namenjen udruženjima

Muškarac Dragomir P. (64) iz Majdanpeka, koji je boravio u Staroj Binguli, nastradao je u četvrtak oko 14:30 časova, u blizini manastira Kuveždin, kada je sa monasima krčio korov iznad manastira. Kako pišu beogradske Večernje Novosti, ćerka nastradalog Dragomira na lečenju je u manastiru, pa je on često pomagao monasima. -Taj dan oni su krčili šiblje iznad manastira, gde su odlučili da je bolje da se zapali taj korov, nego pokupi. Da li zbog visokih spoljnih temperatura, vatra je počela da se širi, a kada su videli da postoji opasnost da neko nastrada, monasi su ga pozivali da se skloni. Čovek nije to učinio već je nastavio da se bori sa vatrenom stihijom, u kojoj je nažalost izgubio život, priča izvor Novosti iz policije. Vatrogasne jedinice iz Sremske Mitrovice, po prijemu poziva izašle su na teren sa dva vozila, kako bi što pre zaustavili vatrenu stihiju koja je po njihovom dolasku već bila lokalizovana. Pored policije i protivpožarnog inspektora, na lice mesta izašao je i mrtvozornik, a Dragomirovo telo preuzela je pogrebna služba.

Detalji tragedije kod manastira Kuveždin – Vatrogasci sprečili da se požar proširi ka manastiru!

Globalna kompanija za digitalne inovacije iz Srbije, Devtech, obezbedila 12,25 miliona evra za dalje širenje poslovanja
Globalna kompanija za digitalne inovacije iz Srbije, Devtech, danas je objavila da je sklopila partnerstvo sa Claret Capital Partners-om, investicionim fondom iz Londona koji finansira razvoj brzo-rastućih tehnoloških kompanija. Na ovaj način, Devtech je obezbedio čak 12,25 miliona evra koji će biti uloženi u dodatno ubrzavanje rasta na ključnim svetskim tržištima i proširenje holističkog pristupa digitalnim inovacijama kompanije.
Claret Capital Partners jedan je od najuglednijih investicionih fondova u Evropi, ističe osnivač i CEO kompanije Devtech, Milovan Milić.
„Reč je o fondu koji je do sada podržao više od 150 evropskih kompanija. Za nas je ova investicija još jedan pokazatelj da se poslovna strategija, kao i holistički pristup digitalnim inovacijama Devtech-a, pozitivno rezonuju, kako kod klijenata, tako i na tržištima na koja smo fokusirani. S ciljem da omogućimo klijentima da se transformišu i budu inovativni, ostaćemo okrenuti ka napretku“, izjavio je Milić.
Direktor Claret Capital Partners-a, Entoni Bejker, ovim povodom izjavio je da su strategija Devtech-a, njegov talentovani globalni tim i rast koji postiže, impresivni, pa je samim tim podrška fonda odraz poverenja i priznanja u dalji brzi razvoj kompanije.
„Veoma nam je drago što ćemo podržati Milovana, kao i celokupan Devtech tim, u daljem širenju ekspertize u digitalnim inovacijama. Verujemo da su usluge koje ova kompanija pruža pozicionirane na jedinstven način i da će omogućiti rast potražnje na tržištu i otvoriti prilike za nove akvizicije. Radujemo se našem partnerstvu sa Devtech-om“, izjavio je Bejker.
Nedavno, Devtech je objavio i vest o akviziciji digitalne kreativne agencije Saturized, čime je ova kompanija proširila svoje usluge digitalnih inovacija. Takođe, najavljeno je i dalje širenje u Srbiji i regionu, kao i u Americi i Engleskoj. Inače, trenutni multidisciplinarni tim Devtech-a broji preko 230 ljudi, a tokom ove godine biće proširen za još čak 100 pozicija – od softverskog inženjeringa, dizajna, projektnih i product menadžera, preko različitih funkcija u ljudskim resursima, operativnim, prodajnim i marketing timovima.
Foto: Devtech
Autor: Portal Media Press Srbija

MediaPress

Globalna kompanija za digitalne inovacije iz Srbije, Devtech, obezbedila 12,25 miliona evra za dalje širenje poslovanja

Oglasi POTREBAN KONOBAR ILI KONOBARICA ZA RAD U KAFIĆU 060/72- 45- 677 Postavljeno 1 јulа, 2022 0 0 10 Podelite - Twitter Prethodna objava Prodavnici “PILEMARKET” potrebna radnica Sledeća objava Potrebna konobarica za rad na Divčibarama. Stan obezbeđen, početna plata 65.000 din.

MARSH online

POTREBAN KONOBAR ILI KONOBARICA ZA RAD U KAFIĆU 060/72- 45- 677

U Srbiji će i danas biti sunčano i veoma toplo.
Posle podne ponegde uz lokalni razvoj oblačnosti u brdsko-planinskim predelima može se očekivati kiša ili pljusak sa grmljavinom. Vetar slab promenljiv.
Jutarnja temperatura od 14 do 24 stepena, najviša dnevna od 33 do 37 stepeni.
U narednih sedam dana slično vreme – pretežno sunčano i veoma toplo sa najvišom temperaturom u većini mesta od 33 do 37 stepeni, a ponegde se očekuju i tropske noći.
Do kraja perioda posle podne u brdsko-planinskim, a sutra i od sredine sledeće sedmice i u ostalim krajevima, uz promenljivu oblačnost, očekuju se pljuskovi s grmljavinom.

I danas tropski dan

Jubilarno, deseto izdanje najboljeg BiH muzičkog festivala okupiće od 11. do 13. avgusta na magičnojbanjalučkoj tvrđavi Kastel neka od najtraženijih svjetskih i regionalna muzička imena!
Svoje nastupe na predstojećem Fresh Wave Festivalu potvrdili su: Adam Beyer, Sama’ Abdulhadi, Technasia, Claptone, Hot Since 82, Hernan Cattaneo, Buč Kesidi, SENIDAH, Vojko V. Kukus, Z++, Ajs i Timbe (Bad Copy) Smoke Mardeljano, Krankšvester, Grše, After Affair, Mladen Tomic, Sinisa Tamamovic, Coeus, Woodie, Nebs Jack, a listi potvrđenih pridružuju se još preko 25 izvođača!
Program na najvećoj festivalskoj bini – Main stage-u svojim nastupima upotpuniće Ilija Đoković, Andrew Meller i Luka čikić, a spisak izvođača koji će nastupiti na Jägermeister LIVE bini jubilarnog Fresh Wave Festivala kompletiraju banjalučki izvođači Brutal Protest, Green Bulz i Kosnik, dok će Energy Stage ove godine ugostiti najveći broj izvođača ikada u desetogodišnjoj priči najpopularnije underground D.J.bine u BiH!
Kao umjetnik čiji se uticaj brzo proširio sa sregionalone tehno scene na onu regionalnu pa i svjetsku carstva, Ilija Đoković je preoznat kao jedan od najuzbudljivijih izvođača iz ovog dijela svijeta koji je prepoznat od imena kao što su Adam Beyer, Maceo Plex, Tale Of Us, John Digweed i mnogih drugih otkako je svoj rad krunisao izdanjima na čuvenim izdavačkim kućama Drumcode, Filth on Acid ili Terminal M.
Andrew Meller je mnogo pažnje privukao na sebe izdanja na nekim odvodećih label-ova u industriji, uključujući Saved Records, Sola, Flashmob Records, Toolroom Trak, Kitball, Superfett i mnoge druge, koje su učvrstile kontinuiranu podršku njegovom radu od strane najvećih imena globalnog House & Techno zvuka. Andrew je internacionalno poznat po nesagledivoj količini energije koja dolazi iz njegove kuhinje, odnosno sa njegovom sopstvenom produkcijom.
Regionalna cream de la cream selekcija naći će se na ovogodišnjem Energy Stage-u, a najbrojniji program na ovoj bini do sada čine: Tomy De Clerque, Insolate, Lag, Dimitri, Forest People, Ena Smajic, Coem, Bokee, Haris, Luka Ćurguz, The Provincials, Calkins i Marko Vuković!
Deseti Fresh Wave će kao i u prethodnih devet izdanja festivala nastaviti da njeguje ideju da se nekim od najcjenjenijih muzičkih izvođača iz svijeta i regiona na istim binama pojave i banjalučki izvođači poput Luke Ćurguza, Alexa ili Luke Čikića, koji će nastupiti na Main bini ili već pomenuti prvaci hip hop zvuka u gradu na Vrbasu Brutal Protest iGreen Bulz, kojima se pridružuje i Kosnik. Uz ranije najavljene Mladena Tomica, Sinisu Tamamovica, Woodie-a, Nebs Jacka-a I drugih Fresh Wave Festival se nesumnjivo pokazao kao najvažniji festival koji na ovaj način direktno podržava domaću muzičku scenu!
U prodaji su najpovoljnije, trodnevne festivalske, Early Bird ulaznice i to u ograničenom broju, namjenjene najbržim fanovima najvećeg muzičkog festivala u BiH, a povodom jubilarnog izdanja festivala vlasnicima trodnevnih ulaznica na raspolaganju je i to potpuno besplatno Fresh Wave Kamp! Napominjemo da je broj mjesta besplatnog kampa ograničen, tako da požurite i rezervišite najbolji smještaj za Fresh Wave 2022. Kako bi na vrijeme obezbjedili svoje mjesto u festivalskom kampu potrebno je da se uz već kupljenu trodnevnu festivalsku ulaznicu prijavite na e-mail: [[email protected]](x-apple-ql-id://03672E2C-6DE3-41A5-A738-049938637CC3/FAZA%201/camp@freshwavefestival.com) ili da to učinite pozivom na broj +387 65 975 106, a sve detalje o desetom Fresh Wave Festivalu saznajte na [www.freshwavefestival.com](x-apple-ql-id://03672E2C-6DE3-41A5-A738-049938637CC3/FAZA%201/www.freshwavefestival.com)
Podsjećamo da će Fresh Wave Piknik i ovog ljeta biti održan u susret Fresh Wave Festivalu i to u subotu, 25.6. na banjalučkom Banj Brdu, a čuveni plato između ostalih ugostiće Marka Nastića, Who See i 30ZONA! Ulaznice u pretprodaji za FW Piknik dostupne su na ticket servisu kupikartu.ba

The Clubber

Kompletiran je program X izdanja Fresh Wave Festivala!

Australijanac je bio veoma ubedljiv protiv srpskog tenisera.
Nik Kirjos je pobedio u drugom kolu Vimbldona Filipa Krajinovića rezultatom 3:0, po setovima 6:2, 6:3, 6:1.
Australijanac je konačno krenuo da igra tenis koji se očekivao od njega dugo godina i nakon neizvesnog prvog kola, u drugom je „počistio“ srpskog tenisera.
Nakon meča je imao i zanimljivu izjavu.
"Igrao sam veoma dobar tenis tokom proteklog meseca. Danas sam bio veoma fokusiran, igrao sam odlično i samo sam hteo da podsetim sve da sam veoma dobar", rekao je Kirjos, nakon čega je usledio ogroman aplauz publike.
Krajinović je nakon meča rekao da ga niko nikada nije pobedio na ovaj način.
"Teško je reći. Danas je bio njegov dan, da mu je protivnik bio neko koga poštuje, onda, šta znam... Danas nije moglo da se igra protiv njega. Igrao sam protiv mnogo igrača i nikada nisam osetio da me neko ovako uništi. Svaka mu čast".
U trećem kolu će Kirjos igrati protiv Grka Stefanosa Cicipasa.
Prijatelj specijala MaxBet .
Vimbldon možete pratiti na kanalu Sport Klub uz SBB ili ukoliko još uvek niste korisnik SBB usluga - putem EON aplikacije uz [EON Mini paket] van SBB mreže preko bilo kog interneta u Srbiji. EON Mini dostupan je za 1.299 dinara, bez ugovorne obaveze u narednih 30 dana.
"I just wanted to remind everyone that I'm pretty good" — Wimbledon (@Wimbledon)
See you in the third round, [@NickKyrgios] 👊 [#Wimbledon] [pic.twitter.com/sTj5Y5NsLL] [June 30, 2022]
BONUS VIDEO Pobeda Nika Kirjosa protiv Filipa Krajinovića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
[Facebook] ,
[Twitter] ,
[Instagram]

Samouvereni Kirjos: Samo sam hteo da podsetim sve da sam veoma dobar

Danas pretežno sunčano i veoma toplo.
Posle podne u brdsko-planinskim predelima, uz lokalni razvoj oblačnosti, tek ponegde kratkotrajni pljusak s grmljavinom.
Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 16 do 24 stepena, najviša dnevna od 34 do 37 stepeni.
I u glavnom gradu sunčano i veoma toplo, s temperaturom do 37 stepeni. U subotu pljuskovi.
***
BONUS VIDEO: Najava Novine NOVA za 01. Jul

Danas pakao, temperatura do 37 stepeni

Koncertom svih sekcija Doma kulture u Pirotu pod nazivom “Amateri svome gradu”, zvanično je počelo Pirotsko kulturno leto 2022. Pred brojnom publikom koja se tiskala da uživa u izuzetnom nastupu pirotskih folkloraca, nastupilo je na stotine članova folklornih sekcija Doma kulture.

Pirot vesti

Počelo PIROTSKO KULTURNO LETO. Nastupili svi pirotski folklorci iz sekcija Doma kulture

Morao sam da se uklopim. Neke stvari sam prihvatio oberučke, ali neke me ozbiljno nerviraju i pitam se "Kako, bre, mogu ovako svaki dan?".
Pre nego što se pozabavimo Majklom (to je jedini iole prihvatljivi ekvivalent Miodraga na engleskom), da vam pokažem kako i na jednom ovako velikom turniru ne funkcioniše sve savršeno.
Dugo nisam tako gravitirao ka jednoj stolici kao na ovom Vimbldonu. Svuda pođi, ali jednoj stolici dođi.
A to uopšte nije moje mesto i uopšte mi nije bila tu stolica. Stolicu sam morao da se izvučem iz potpuno drugog reda, a do mesta sam došao onom parolom "snađi se i preživi". Rekli bi neki srpska posla...
I sada ta stolica ima jednu gotovo privlačnu silu da me uvek rati na mesto. Ipak, za to je zaslužan Vimbldon koji je odlučio da iz kog zna kog razloga ne napravi "Whatsapp" grupu na kojoj bi mogli da pratimo zakazane intervjue. Umesto toga svakih 15 minuta moram da se vratim da pogledam u ekran, proverim zakazane intervjue i nastavim da trčim gde god da sam krenuo. Da, (centrifugalna) sila je jaka u ovoj stolici, da se poslužimo malo i "Star Wars" analogijom.
Inače, nema pušenja u sklopu kompleksa, pa smo morali da se dovijamo. Sad već za to mesto imamo i naziv "Kole's corner" jer je tokom godina kako su pušače izbacivali sve dalje kolega Kole morao da se snalazi. I tu se redovno vidimo, a imali smo sreću i da nekoliko puta tu naiđe Novak. Kada je Ulises Badio, fizioterapeut Novaka, video Koleta visoko je podigao tri prsta. Razvukao je osmeh i nastavio svojim putem.
Na kapijama se uvek nalazi sijaset redara, ljudi iz organizacije, obezbeđenja, pa čak i onih koji stalno pomeraju rampe kako bi prošla zvanična vozila Vimbldona koja prevoze igrače. Na kapiji se nalazi i jedan momak koji mi svakodnevno skenira akreditaciju, pa sam na kraju i ja odlučio da zavirim u njegovu. A tamo piše verovali ili ne - Muhamed Ali. Pošto obično ljudi prolaze pored njega bez reči začudio se kada sam mu jednom prilikom rekao da ima sjajno ime.
Oduševljeno me je pogledao poručio "Hvala", a onda smo se par sati kasnije (na sledećoj dozi) pozdravili sa "My friend". Ipak, ubrzo je sklonjen sa te kapije, možda je bio previše otvoren prema ljudima za poslovično zatvorene Britance.
Inače, svakog jutra putujem sat vremena autobusom do teniskog kompleksa. Kada imam sreće to je onaj čuveni crveni dabldeker, ali neretko se dešava da mi dođe autobus koji kao da izvuku iz penzije za jednu poslednju vožnju. Koliko sam se nagledao ostataka hrane u busu na Satonu. I tako krenem i imam verovali ili ne 38 stanica do kompleksa.
Bukvalno su stanice autobuske od 200 do 500 metara udaljene i vožnja traje i traje i traje. Recimo da sam napisao dva teksta dok sam dolazio na telefonu...
I dok me to neobično nervira, ono što me raduje je što karta košta tek jednu funtu. Čudno mi je i što sam se vozio nekoliko puta u čitavom brdu đubreta od limenki, sendviča i sladoleda. Sve funkcioniše savršeno u prevozu, pa ko god da želi da siđe samo pritisne dugme "Stop" (da, isto ono dugme koje postoji i kao ukras u srpskim autobusima).
Vrlo brzo sam i ja počeo da govorim vozaču "Hvala" kada izlazim iz autobusa, brzo sam počeo da pušim za na to predviđenim mestima.
Ipak, nikako ne mogu da se naviknem da mi svaki put na ulasku u centru za novinare otvaraju vrata. Koliko god pokušavali da mi objasne da to moraju da rade nisam prihvatao.
"Stvarno nemojte da mi otvarate vrata, nema potrebe, evo zatvaraću ih pažljivije."
"Ali, gospodine, to nam je posao, nemojte da vas to brine".
Otprilike je ovako protekao jedan razgovor. I to mi možda ne bi ni zasmetalo da nisam primetio da su svi ljudi zaduženi za otvaranje vrata tamnije puti. Izgleda da "Carstvo u kom sunce nikada ne zalazi" nije odbacilo sve svoje viševekovne tradicije. Ili samo ja previše učitavam jer znam šta se dešavalo u Indiji ili Butanu. I bilo je čudno i kada mi otvore vrata, a ja odem drugim putem i tako im nenamerno bacim "mošu".
Nikog nisam uspeo da umolim da mi ne otvara vrata, ali jesam učinio da mi ponekad kažu "O, kako si, gde ćeš sad?". I to je neka mala pobeda... I osetio sam da nisam do kraja Englez i da ne bih mogao ni da budem. Lažni Englez u Londonu, skoro kao Stingov "Alien" u Njujorku. E, da i ovaj lažni Englez se zarekao da će svakog dana jesti jagode. Propustio sam dva dana, tako da sledećih 10 neće biti propusta.
Navikao sam se da sve funkcioniše uz manju ili veću muku, ali funkcioniše. I nemam nikakvu dilemu da ću se odvići od bilo kakvog sistema, čim me bude sačekao prvi problem na aerodromu u Beogradu. Majkl postaje Miodrag.
Prijatelj specijala je MaxBet.
Vimbldon možete pratiti na kanalu Sport Klub uz SBB ili ukoliko još uvek niste korisnik SBB usluga - putem EON aplikacije uz EON Mini paket van SBB mreže preko bilo kog interneta u Srbiji. EON Mini dostupan je za 1.299 dinara, bez ugovorne obaveze u narednih 30 dana (PROMO)
BONUS VIDEO Pobeda Nika Kirjosa protiv Filipa Krajinovića
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram

U Engleskoj se uvek pravi Englez, kako sam upoznao i nasmejao Muhamed Alija

Ne ljutite se, gospođice. Samo sam hteo da pođete sa mnom u šetnju, da proučimo… reči su velikog naučnika Alberta Ajnštajna upućene Milevi Marić u koju se zaljubljuje, zabeležene u knjizi "Ajnštajn i ja".
Delove knjige „Ajnštajn i ja“ italijanske naučnice i spisateljice Gabrijele Grejson, koja donosi priču o početku ljubavi dva velika uma i po kojoj se u Italiji snima film, donosimo ljubaznošću „Akademske knjige“ :
Nisam osećala potrebu za jelom u pauzi za ručak i tako sam vreme između predavanja provodila napolju. Neki put išla sam do drugog kraja zgrade, koji je gledao na veliku kamenu terasu u visini šume šiljastih zvonika. Pogled na grad odatle oduzimao je dah – kupola Opservatorijuma u Uranijaštraseu prva je upadala u oči, zatim Grosminster, vitki toranj Predigekiršea – jednim pogledom se obuhvatalo više istorije nego što bi se moglo naučiti za života. Na udar zvona krenuh ka učionici štimajući korak ritmom ding dong koji mi je odzvanjao u ušima.
Čim sam ušla, primetih da nisam sama. Obično sam uvek bila prva i čekala ostale. Taj put, možda rasejana zbog svojih najudaljenijih misli, bila sam druga.
"Znao sam da ću vas videti kako ulazite baš u ovom trenutku", reče gospodin Ajnštajn, koji je sedeo na svom mestu, ramena zabačenih na naslon i raširenih ruku, nalakćenih na obe strane.
"Pretpostavljam da ste čuli moj korak, lako prepoznatljiv u stvari…"
"Ne, ne, sasvim nešto drugo", reče on izazivačkim tonom.
"Šta je to, zagonetka?", upitah iznervirana.
"Ali ne, gospođice Marić, nemojte se odmah ljutiti, pa još za takvu tričariju. Prepoznajem vas po vazduhu koji pomerate", reče on i sede lepo vraćajući ruke kraj tela.
"Neke stvari ne bi trebalo da govorite", odgovorih penjući se uza stepenice postiđena, i sedoh tom prilikom u red ispod njegovog. Delio nas je, kao i uvek, središnji prolaz.
"Ne želite da znate kakav je vazduh koji pomerate, gospođice?" reče podigavši obrve i nagnuvši se k meni.
"Pa da čujemo, kakav je vazduh koji pomeram?" upitah da bih što pre završila tu igru.
"Bez žurbe", reče on.
"Bez žurbe, ah."
Bez žurbe. Niko mi to nikada nije rekao. Zapravo, dobro je dočaravao moj hod. Ne spor, već bez žurbe. Samo dve reči i osam znakova. Ali prelepih. Osetih se opijeno, naelektrisano, ludo. Taj zanos potraja samo nekoliko sekundi, onda uđoše ostali drugovi. Na kraju reda išao je profesor matematike Herman Minkovski.
Minkovski je osećao neku vrstu odbojnosti prema gospodinu Ajnštajnu. Iritiralo ga je sve što ovaj kaže ili uradi.
Bio je profesor starog kova, koji je studentima predavao matematiku tačno onako kako su je oni učili u svoje vreme, i od toga se nije smelo odstupati. Gospodin Ajnštajn je pak bio sušta suprotnost: nije hvatao beleške, ni u matematici, nije donosio zadatke date prethodnih dana, nije pratio objašnjenja. Govorio je da je matematika beskorisna u svakodnevnim primenama, njemu su se sviđali samo teorijska fizika i poneki laboratorijski ogled, ali čak ni oni previše.
Minkovski ga je uzeo na zub i često ga prozivao pred tablu, ali gospodin Ajnštajn nije se uvek vraćao na mesto poražen: uprkos svom slabom angažovanju, mogao je uvek računati na hitrost svoje inteligencije i čudesno pamćenje.
"Ne znamo koliko Poenkare ceni ovu vašu konstataciju, profesore Minkovski, ali znamo da se nama ona čini kao dar s neba i zbog toga vam moramo biti večno zahvalni", reče Ajnštajn usred časa kako bi izbegao pitanje o kretanju čestice koje mu je bilo postavljeno nekoliko minuta ranije.
Profesor Minkovski je imao slabu tačku: stalno su mu bili potrebni komplimenti, a gospodin Ajnštajn nikada mu ih nije uskraćivao: to je njihov odnos dovodilo u stanje ravnoteže, doduše veoma nestabilne. Ajnštajn je bio pun komplimenata, u stvari, prema svima. Nikada nije zaboravljao da svojim sagovornicima uputi poneku ljubaznu reč. Bila je to lepa osobina, koju nisu svi imali. Bio je iskren, ne zlurad, pošten, bez sklonosti da pred moćnike prostire crvene tepihe - ponašao se učtivo sa svima, od portira na ulazu u školu do dekana. Lagano, posmatrajući ga pažljivo, upoznavala sam neke strane tog gospodina Ajnštajna koje na prvi pogled uopšte nisam bila primetila. I budio mi je radoznalost. Sve više. Ali nisam zbog toga prestala paziti na svaku reč Minkovskog. Brižljivo sam u svesku beležila svaki detalj, već lepim rukopisom.
Čim se čas završio, spremila sam se da izađem. Ajnštajn mi je prišao kroz središnji prolaz koji nas je razdvajao i pitao da me otprati do pansiona u kom sam stanovala. Započeo je razgovor sa mnom i delovao je pomalo stidljivo.
"Gospođice Marić, pre neki dan sam video da ste ušli u pansion Engelbreht, u Platenštraseu."
Nisam znala šta da kažem. Pomislila sam na broj 50, broj zgrade u kojoj sam stanovala. I pomislila sam takođe koliko je to glup broj. Zaustila sam da mu to kažem, kad…
"Izvinite, nisam hteo da vas uvredim."
"Ne, ma kakva uvreda. Nego…" Požurih da sklonim knjige. Bili smo dvoje stidljivaca koji su razgovarali, i nisu se razumevali.
"Samo sam prolazio onuda, bio sam sa svojim prijateljem Mikeleom, i prepoznao sam vas s druge strane ulice, hteo sam da vas pozovem, ali…"
Drugi mladići uđoše u učionicu, plašila sam se da se ne umešaju, htela sam odbraniti gospodina Ajnštajna od eventualnih glupih komentara.
"Sad ako nemate ništa protiv, moram da idem… sama."
"Pomalo i imam. Pretpostavljam da vas ne mogu pozvati u kafe Metropol, dakle. S Mikeleom i drugim prijateljima idem tamo uvek posle nastave. I da znate, nisam hteo da pravim zasedu, na putu do kafea prolazimo pored vašeg pansiona, to je sve, tom ulicom."
"Zašto mislite da me ćaskanje s vama zanima, gospodine Ajnštajn?"
"Možemo, međutim, nastaviti s razmenom ideja o lekcijama. To vas zanima. Vi ste jedina koja tako marljivo hvata beleške, toliko pažljivo da vam ne promakne nijedna reč profesorā, Vebera, Minkovskog, pa čak ni Pernea."
"Kako bih inače položila, po vama, ako ne bih hvatala beleške?"
"Ne ljutite se, gospođice. Samo sam hteo da pođete sa mnom u šetnju, da proučimo…"
Nisam mu uspevala objasniti da smo se morali rastati, da je vreme što nam je stajalo na raspolaganju isteklo. Naljutih se.
"Kako u mojim očima može biti zanimljiva osoba koja ne zna ništa o književnosti, o istoriji…", rekoh tonom profesorice.
On razrogači oči.
"Čini mi se kao da slušam profesora Vebera!"
"Kako to mislite?", kazah misleći na njegov namrgođen izraz.
"Da, gospodin Veber me je oborio na prijemnom ispitu u ciriškoj Politehnici pre godinu dana pošto sam delove koji su se ticali književnosti, botanike, francuskog i političkih nauka ostavio prazne."
"S fizikom ste bolje prošli, nadam se."
"Naravno, tu sam nepobediv. Popunio sam bez greške čak i deo iz matematike, uprkos onome što kaže Minkovski. Oduvek sam bio samouk, sâm sam odabrao gradivo koje želim proučavati. U životu hoću da učim samo fiziku. Književnost je samo razonoda. Nikad u životu nisam video zoološki vrt. Botanika je za mene podvrsta buržujske kulture. A francuski… ma, pourquoi?"
"A političke nauke? Nemojte mi reći da nisu važne danas s obzirom na to kakvom se brzinom menja svet."
"Politika je frivolna, bavi se uzgrednim problemima. Ali matematika, jednačine ostaju zauvek."
To je bila prilika da završim razgovor, mogla sam se pozdraviti s njim i otići, ali nedostajale su mi neke informacije kako bih imala kompletnu sliku. Predah se, morala sam bar zaključiti razgovor pre nego što odem. Mi fizičari imamo problem sa zaključcima - ako se ne dođe do kraja nečega što je otvoreno, izludimo. Morala sam da ga pitam: "A zašto niste krenuli u Politehničku školu već prošle godine?"
"Zato što nisam imao diplomu. Zbog poslovnih problema mog oca stalno smo se selili u druge gradove. Ostao sam u Minhenu u Luitpold gimnaziji, ali sam pre vremena napustio školu. Niko me nije podnosio i, dakle, svi su nazdravili kad sam otišao, ali ni ja nisam podnosio njih, Nemce, mada moj pasoš kaže da sam i ja Nemac. Toliko su privrženi pravilima, toliko spremni da izgube svoju slobodu zarad nečega što je nametnuto odozgo. Nisam završio studije i pridružio sam se ostatku porodice u Milanu, kratko sam bio tamo, a zatim sam odlučio da se upišem na Politehniku. Odmalena su smatrali da sam enfant prodige, ali Veber nije prihvatio moj ispit i poslao me je 40 kilometara odavde, u Arau, da steknem diplomu. Prošlu godinu sam proveo tamo, išao sam u zoološki vrt, naučio sam francuski, stekao diplomu i evo me ovde, redovno upisan kao i vi, ali sa skoro četiri godine razlike između nas."
Bonus video: Žena u senci svog muža, Mileva Marić
Sutra - "Ajnštajn je izazivao u meni neobičan bes"

„Nisam hteo da vas uvredim“: Zašto se Ajnštajn izvinjavao Milevi (2)

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,3909 dinara za evro, što će biti najveća vrednost dinara u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije.
Danas je zvanični srednji kurs 117,4055 dinara za evro.
Dinar će prema evru sutra vredeti 0,1 odsto više nego pre mesec dana, 0,2 odsto više nego na početku ove godine i 0,1 odsto više nego godinu dana ranije.
Najslabija vrednost dinara prema evropskoj valuti bila je 13. aprila kada je za evro bilo potrebno 117,7627 dinara.
BONUS VIDEO Katanac: Kako menjačnice koriste krizu ali i mušterije?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Sutra će dinar vredeti najviše od početka godine

Jedno poitanje ju je razbesnelo, a vezano je za Anu Nikolić i pesmu "Provereno".
Pevačica Milica Pavlović podelila je sa novinarima informaciju o tome da će na sudu potražiti pravdu povodom afere za pesmu „Provereno“, ali i da Ana Nikolić neće biti jedina koju tuži.
Tom prilikom jedna novinarka postavila joj je pitanje koje je pevačicu prilično naljutilo, te je burno reagovala.
"Da li si preko Mirse Švajcarca uzela pesmu od Ane Nikolić ?", pitala je novinarka MIlicu.
"Sada si mi postavila to pitanje i nikada više!", odgovorila je Milica drsko, prenosi Espreso.
Pavlovićeva je na ovaj način jasno stavila do znanja da svoju karijeru gradi isključivo sama i bez ičije pomoći.
BONUS VIDEO: Milica Pavlović o striptizeti
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter .
[Instagram] ,

„Sad si me to pitala i nikad više“: Milica Pavlović odbrusila novinarki

Podeli:
U podnožju planine Fudži u Japanu prostire se mračna i gusta šuma Aokigahara. Poznata je i pod imenom “more drveća”, kao i “šuma smrti” – u njoj Japanci sebi oduzimaju život.
Bez sunčevih zraka i daška vetra, obrasla stoletnim stablima, šuma je u kojoj nema životinja. Na poslednji korak uglavnom se odlučuju sredovečne, kao i najstaraje osobe.

Aokigahara: Misteriozna šuma u Japanu iz koje nema povratka

Amerika će povećati svoje vojno prisustvo širom Evrope pošto je NATO savez pristao na „fundamentalni pomak“ u odgovoru na rusku invaziju na Ukrajinu. Tako će stalni vojni štab SAD vojske biti otvoren u Poljskoj, dok će novi američki ratni brodovi ići u Španiju, borbeni avioni u Veliku Britaniju, a kopnene trupe u Rumuniju.
Američki predsednik Džozef Bajden istakao je na NATO samitu da je Severnoatlantskoj alijansi neophodno jedinstvo više nego ikada pre. Sa njegovom tvrdnjom složio se i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, rekavši da je vojnom savezu potreban najveći „remont“ od Hladnog rata.
Plan koji je usvojen na NATO samitu u Madridu podrazumeva da će više od 300.000 vojnika Alijanse biti u visokoj pripravnosti od naredne godine. Poređenja radi, trenutno je oko 40.000 NATO vojnika u visokoj pripravnosti.
Pored Amerike, ministarstvo odbrane Velike Britanije takođe značajno povećava broj snaga za kolektivnu odbranu NATO-a, sa više ratnih brodova, borbenih aviona i kopnenih snaga u pripravnosti. Ddodatni detalji o planu Velike Britanije neće biti poznati javnosti, jer čelnici te zemlje ističu da je "operacija od visokog značaja".
Sjedinjene Države, sa druge strane, otkrile su da će ojačati vojno prisustvo širom Evrope, ali je fokus na istoku Starog kontinenta gde će biti smešten peti armijski korpus SAD.
Šta je plan Amerike
Prema rečima Džozefa Bajdena, Amerika će u narednim mesecima povećati broj flota američkih pomorskih razarača u Španiji sa četiri na šest. U Rumuniji će biti raspoređena dodatna rotaciona brigada koja se sastoji od 3.000 boraca i još 2.000 članova tima.
U Velikoj Britaniji naći će se još dve eskadrile stelt aviona F-35, dok u Nemačku i Italiju stižu dodatne PVO.
Istovremeno, Britanija Velika će udvostručiti svoje vojno prisustvo u Estoniji, sa nešto više od 1.600 vojnika.
Rusija direktna pretnja
Oružje i vojska u Evropu stižu zbog pojačane pretnje od Ruske Federacije, koja je na NATO samitu iznačena direktnom pretnjom.
Zemlje članice NATO saveza usvojile su deklaraciju po kojoj je Rusija proglašena direktnom pretnjom, a Finskoj i Švedskoj ponuđeno članstvo u Alijansi.
"Kina nije protivnik, ali jeste ozbiljan izazov"
"Kina nije protivnik, ali predstavlja ozbiljan izazov", rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg na nedavno održavnom NATO samitu u Madridu.
Dok je rat Rusije protiv Ukrajine dominirao diskusijama na samitu NATO-a, Kina se našla među aktuelnim bezbednosnim problemima zapadne Alijanse.
„Sada se suočavamo sa erom strateške konkurencije. Kina značajno povećava svoje snage, uključujući nuklearno oružje, čime maltretira svoje susede, uključujući Tajvan“, istakao je Stoltenberg.
U novom strateškom konceptu se navodi da kineska politika dovodi u pitanje interese, bezbednost i vrednosti NATO-a, iako Rusija ostaje najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti.
„Zlonamerne hibridne i sajber operacije Kine i njena konfrontirajuća retorika i dezinformacije ciljaju na saveznike i štete bezbednosti saveza“, navodi se u strateškom konceptu.
„Odlučili smo da pozovemo Finsku i Švedsku da postanu članice NATO-a i dogovorili se da potpišemo Protokole o pristupanju“, navodi se u saopštenju članica.
Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg rekao je da Rusija predstavlja „direktnu pretnju“ za zemlje članice saveza , koji će ojačati svoje istočno krilo kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Pomoć Ukrajini
Amerika je najavila i kupovinu novog odbrambenog raketnog sistema zemlja-vazduh srednjeg i dugog dometa koji će donirati ukrajinskoj vojsci.
Saopšteno je da SAD krajem ove nedelje planira da javno objavi da je naručila napredni raketni sistem zemlja-vazduh koje će donirati ukrajinskoj vojsci u borbi priotiv ruske vojske.
Predsednik SAD Džozef Bajden nedavno je najavio da će SAD obezbediti Ukrajini "naprednije raketne sisteme i municiju". Kao odgovor na zahteve ukrajinskih snaga, ove nedelje će verovatno biti objavljena i druga vojna pomoć, uključujući dodatnu artiljerijsku municiju i protivbaterijske radare.
"Ukrajinski zvaničnici su zatražili sistem protivraketne odbrane, poznat kao sistem 'NASAMS', s obzirom da oružje može da pogodi mete udaljene više od 161 kilometra udaljenosti, iako će ukrajinske snage verovatno morati da budu obučene o tim sistemima", naveli su iz štaba Oružanih snaga Ukrajine.
Bajdenova administracija već je najavila dodatnih 450 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini, dajući joj još četiri višestruka raketna sistema i artiljerijsku municiju za druge sisteme. Ranije ovog meseca, iz Vašingtona je saopšteno da će biti pružena dodatna vojna pomoć od milijardu dolara Ukrajini. Ta pomoć podrazumeva paket koji uključuje isporuke dodatnih haubica, municije i sistema obalske odbrane.
"Nastavićemo da vodimo svet u pružanju istorijske pomoći za podršku ukrajinskoj borbi za slobodu", poručio je američki predsednik.
BONUS VIDEO Širenje rata VS širenje NATO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

MAPA Gde će biti stacionirane američke trupe i oružje u Evropi

Svetska zdravstvena organizacija očekuje "visoke nivoe" kovida-19 ovog leta u Evropi i pozvala je da se pažljivo prati virus, pošto je zabeležen utrostručen broj novozaraženih dnevno u poslednjih mesec dana. „Pošto su zemlje širom Evrope ukinule društvene mere koje su bile na snazi, virus će cirkulisati na višim nivoima ovog leta“, rekao je direktor SZO za Evropu Hans Kluge.
On je rekao da virus neće nestati zato što su zemlje prestale da ga nadziru, da nastavlja da zaražuje i da nastavlja da se menja i da i dalje ubija.
Podstaknuti podsojem omikrona BA.5, broj slučajeva zaraze u oko pedeset zemalja koje obuhvata SZO Evropa dostigao je ove nedelje blizu 500.000 novozaraženih dnevno, dok je to bilo oko 150.000 dnevno krajem maja, navode podaci svetske organizacije.
Pošto je registrovano između 4.000 i 5.000 smrtnih slučajeva od kovida dnevno tokom dobrog dela zime, broj umrlih sada ostaje na niskom nivou od 500, koliko je bilou leto 2020.
Gotovo sve evropske zemlje beleže veliki porast broja slučajeva, a po broju zaraženih prednjače Portugal, Luksemburg, Francuska, Grčka, Kipar Nemačka i Austrija.
"Nadamo se da opsežni programi vakcinacije, koje je većina zemalja imala, kao i prethodne infekcije, znače da ćemo izbeći najteže posledice koje smo imali najranije u pandemiji", rekao je Kluge.
SZO poziva Evropljane da nastave da se izoluju u slučaju respiratornih simptoma, da provere da im je vakcina ažurirana i nose masku na mestima sa puno ljudi.
"Treba da nastavimo da pratimo virus, jer ako to ne radimo to nas čini slepim prema načinu prenosa i njegovom razvoju", rekao je Kluge.
On je takođe pozvao evropske zemlje da povećaju nivo vakcinacije.
"Visok imunitet u stanovništvu i izbor da se smanji rizik za starije osobe će biti ključni da spreče dodatni mortalitet ovog leta", rekao je on.
BONUS VIDEO: Janković, Lalić: Korona je ogolila neravnopravnosti među polovima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Korona preti: SZO očekuje visok nivo obolelih u Evropi

Žaklina Tatalović, novinarka N1, gostovala je u podkastu "Dobar, loš, zao" i tom prilikom komentarisala tvrdnje Aleksandra Vučića da "nikada ne spava".
Tatalovićeva je Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu, autorima i voditeljima pomenute emisije, otkrila nekoliko zanimljivih detalja iz života predsednika.
Posebnu pažnju je posvetila Vučićevim navodima da toliko radi da gotovo uopšte ne spava, a ono što je otkrila moglo bi da vas iznenadi.
Šta je tačno novinarka rekla pogledajte u video prilogu na početku teksta.
BONUS VIDEO: Rasprava predsednika Vučića i novinarke Žakline Tatalović u skladištu Robnih rezervi Srbije
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter .
[Instagram] ,

Žaklina otkrila da li Vučić stvarno stalno radi – odgovor je iznenađujući VIDEO

Peti ponovljeni izbori na Biračkom mestu broj 6 u zgradi OŠ "Muharem Kadriju" u bujanovačkoj opštini Veliki Trnovac protiču bez za sada prijavljenih problema, potvrdio je za portal Danasa Fejzi Bećiri, predsednik OIK u Bujanovcu.
„Do osamnaest sati na biračkom mestu glasalo je 460 birača od ukupno 1.089 sa pravom izjašnjavanja. Izlaznost je i veća, jer je Biračkom odboru kako mi je preneto podneto ukupno 143 zahteva za glasanje van biračkog mesta“, rekao je Bećiri za Danas.
On navodi „da do sada OIK-u nije prijavljena od bilo koje političke stranke bilo kakva nepravilonost“.
Na biračkom mestu u VelikomTrnovcu je ukupno 32 člana Biračkog odbora uključujući i zamenike, kao i specijalne izaslanike RIK.
Opširnije pročitajte na portalu Danas .
***
BONUS VIDEO Žene sa sumnjivim papirima u blizini biračkog mesta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Peti izbori u Velikom Trnovcu :Do 18h glasalo 460 od 1.089 birača

Pevačici na izgledu mogu pozavideti i dosta mlađe devojke.
Slađa Delibašić važila je za jednu od najzgodnijih žena na našoj estradi još otkako je kročila na nju, a to je ostala i danas kada ima 53 godine.
Ona na Instagramu s vremena na vreme objavi svoje fotografije na kojima je u atraktivnom izdanju, a na izvajanoj figuri mogu joj pozavideti i dosta mlađe devojke.
Slađa je sada pozirala u helankama i topu i pokazala savršenu figuru i trbušnjake , a komplimenti su se samo nizali.
"Kao devojčica", "Brutalno izgledaš", "Najzgodnija žena", samo su neki od komentara na Slađin izgled.
BONUS VIDEO: Ivana Selakov o izboru za "Pesmu Evrovizije"
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter .
[Instagram] ,

Ljudi ne veruju da ima 53 godine: Slađa Delibašić pokazala izvajanu figuru FOTO

Vatrogasci su se dobrih tri sata borili sa vatrom koja je danas oko 16.30h zahvatila pogon za proizvodnju kompresora u selu Dragosinjci kod Kraljeva.
Veliki crni dim koji se pojavio nedugo nakon izbijanja požara, posledica je zapaljenog ulja koje je bilo skladišteno u ovom pogonu.
Iako je zabrinuo mnoge, pre svega meštane ovog sela, vatrogasci su pojačanim ljudstvom sa nekoliko vozila, uspeli da ga lokalizuju, i zaustave njegovo dalje širenje.
Nešto posle 19.30 sati iznad hale se skoro više i nije video dim, a vatrogasci su ostali da dežuraju kako bi bili potpuno sigurni da se neke od zapaljivih materija neće aktivirati.
Pogledajte fotografije:
*
Podsećamo, u 16.30 prijavljeno je da gori hala od oko 500 kvadrta, kao i krovna konstrukcija u kojoj se nalazi plastika.
Zbog količine ulja koja se zapalila stvorio se veliki crni dim.
Na intervenciju je upućeno 15 vatrogasaca, 6 vozila iz VSČ Kraljevo, 1 vatrogasac, 1 vozilo iz VSO Vrnjačka Banja, iz „Vodovoda“ jedna cisterna sa vodom i vozač, kao i iz "Čistoće" jedna cisterna sa vodom i vozač.
***
BONUS VIDEO Izgoreo magacin u zemunskom naselju Altina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

VIDEO Ugašen požar kod Kraljeva, pogledajte šta je ostalo od fabrike

Niko nije mogao da predvidi da ćemo već u prva dva kola videti takav potop nosilaca na Vimbldonu.
Sve ovo je navijače gotovo uverilo da bismo u finalu mogli da gledamo spektakl koji mnogi priželjkuju i po mnogo čemu istorijski meč.
Utisak je da je najveći „ratni profiter“ upravo Rafael Nadal. Na njegovoj strani žreba su ispali ili odustali mnogi nosioci, a poznato je da Rafa retko kada propušta takve poklone. Najpre je zbog koronavirusa morao da se povuče Marin Čilić, a onda je nekoliko sati kasnije stigao novi šok.
Čovek koji se nalazi u najboljoj formi na travi ove godine i prošlogodišnji finalista Vimbldona Mateo Beretini je osećao simptome koronavirusa i odlučio je da ne rizikuje.
Kakav je to gubitak za Vimbldon svedoči što u poslednje dve godine ima 20 pobeda i samo jedan poraz (od Đokovića u finalu Vimbldona). Kada se uz to doda da je Feliks Ože-Alijasim odigrao očajno na početku i da je odmah "pometlan" sa turnira teško je očekivati da bi neko mogao da zaustavi Nadala pre finala.
O tome mnogo govori i to što je Nadal poručio da se dugo nije osećao ovako dobro, da je tretman uspeo i da igra potpuno bez bolova. Za sada čak ni on ne koristi svoje uobičajene floskule da prolazi kroz težak proces i da ne zna do kada će igrati tenis. Njegov tim ima samo pozitivne ocene igara, a za prvi meč je Španac rekao da se mučio jer mu je trebalo vremena da se navikne na travu, a onda je sve selo na svoje mesto.
Sa druge strane, treći favorit verovatno na svakom grend slemu do kraja godine ostao je na turniru. Karlos Alkaraz je morao ozbiljno da se naradi protiv Jan-Lenarda Štrufa, ali je nakon pet setova na kraju upisao pobedu.
Novi meč Novaka i Alkaraza je moguć već u četvrtfinalu, a svi pamtimo epski duel u Madridu i verovatno samo prvi od mnogih koji ih očekuju. Do sada nisu igrali na grend slemu koji predstavlja potpuno drugačiji izazov sa činjenicom da treba slaviti u pet setova.
Doduše do tada bi Alkaraz verovatno odigrao i jedan maraton sa Janikom Sinerom. U petak je na programu i srpski derbi, verovatno na Centralnom terenu jer će Miomir Kecmanović dati sve od sebe da priredi senzaciju turnira i eliminiše Đokovića koji 1.813 dana ne zna za poraz na travi Londona.
Novak bi mogao da ima neuporedivo lakši zadatak u polufinalu jer su ovo osmorica njegovih potencijalnih rivala Ugo Umber, David Gofan, Fransis Tijafo, Aleksander Bublik, Kameron Nori, Stiv Džonson, Tomi Pol i Jirži Veseli. Rivali u polufinalu koje bi potpisao svaki igrač pre početka turnira. Iz tog dela žreba smo već u prvom kolu ostali bez Huberta Hurkača koji je uspeo da spasi tri meč lopte, da se vrati sa ivice ponora uvede meč u peti set, povede sa dva poena razlike u taj-brejku i na kraju izgubio od Alehandra Davidoviča Fokine.
Ukoliko dođe do meča Nadala i Đokovića biće to njihov 60. meč, a trenutno srpski as ima jednu pobedu više od rivala.
Prijatelj specijala MaxBet .
BONUS VIDEO Novak Đoković lako preko Kokinakisa do trećeg kola Vimbldona

Nadal je ratni profiter, očistio mu se put do finala, Novaku ostala velika mina

Reprezentativac Srbije bi ovog leta mogao da napusti Italiju.
Golman Torina Vanja Milinković-Savić je pred izlaznim vratima kluba i karijeru bi mogao da nastavi u Engleskoj.
Kako piše italijanski „TuttoSport“, čuvar mreže Torina zapao je za oko Brentfordu koji želi da pojača tim za predstojeću sezonu.
Klub iz Londona je sezonu završio na 13. mestu, iako su mnogi "pčelicama" predviđali povratak u drugu ligu Engleske.
Srbin je tokom prošle sezone upisao 27 nastupa, a primio je samo 33 pogotka.
Pre Torina, Vanja Milinković-Savić je nastupao za Vojvodinu odakle je otišao u Mančester junajted, a u karijeri je nosio dresove Legije, SPAL-a i Askolija.
BONUS VIDEO Top 10 najskupljih reprezentacija na Mundijalu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
[Facebook] ,
[Twitter] ,
[Instagram]

Milinković-Savić na meti kluba iz Premijer lige

Evropska unija i Moskva saglasne su da je neophodno izraditi plan o kretanju robe između kalinjingradske enklave i drugih delova Ruske Federacije, izjavio je danas poljski premijer Mateuš Moravjecki.
„Obe strane su zaključile da vredi napraviti plan koji neće narušiti praktičnu primenu sankcija, jer, iskreno govoreći, Kalinjingradska oblast je veoma mali deo Rusije“, izjavio je Moravjecki na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.
Kalinjingradska oblast se graniči sa državama EU, a većina dobara se u tu oblast doprema iz Rusije železničkim i drumskim saobraćajem preko Litvanije.
Podsetimo, Litvanija je 18. juna ove godine obavestila vlasti Kalinjingrada o zabrani železničkog tranzita sankcionisane robe u tu rusku enklavu, a 21. juna zabrana je proširena i na tranzit kamiona, navodi Rojters.
„Poljska podržava Litvaniju koliko god je to moguće u njenim razgovorima sa Evropskom komisijom u vezi sa razvojem odgovarajućeg mehanizma protoka robe između Kalinjingrada i drugih delova Rusije“, naveo je Moravjecki, prenosi britanska agencija.
Rojters je juče izvestio da evropski zvaničnici razgovaraju o izuzeću Kalinjingradske oblasti od sankcija koje su do sada pogađale industrijsku robu kao što je čelik.
Kremlj očekuje odluku Evropske komisije o tretmanu sankcionisane robe u vezi sa tranzitom preko Litvanije do Kalinjingrada, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov, navodi TAS S.
"Čekaćemo saopštenje. Evropska komisija je potpuno svesna naše zabrinutosti i faktičkog stanja stvari, tako da ćemo čekati njenu reakciju", rekao je Peskov novinarima, prenosi TAS S.
***
BONUS VIDEO: Ćilibarska soba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

EU i Rusija spremaju plan za izuzeće Kalinjingrada iz sankcija

Pevačica progovorila i o odnosu sa Reljom, kao i o majčinstvu.
Pevačica Nikolija Jovanović otvorila je dušu o temama koje godinama intrigiraju javnost poput odnosa sa nevenčanim suprugom i kolegom Reljom Popovićem.
„Imam veoma napadnu energiju, napornu. Savetujem se sa Reljom. Relja daje dobre savete, bolje od mene, ja često grešim“, kazala je Nikolija Jovanović, te otkrila da li bi se preselila u Grčku, u kojoj često boravi i zašto plače na koncertima majke Vesne Zmijanac , sa kojom je u fenomenalnim odnosima.
"Ne bih mogla da se preselim, mogla bih da budem neko vreme, al' posao i porodica su mi vezani za Srbiju. Može i odande da se radi, ali sve je u Beogradu. Volela bih, pak, da ostarim pored mora. A na koncertima moje majke pola plačem, pola plešem. Plačem, jer je to ta emocija, baš je neverovatna. Mnogo volim moju majku da slušam kako peva", istakla je, pa se osvrnula na majčinstvo i nedavnu promenu, kad je imala plavu kosu.
"Ne mogu da kažem da je išta teško sa decom. Nekako mi ne ide da tako nešto kažem. Naravno da ima tu i neprospavanih noći, i svašta nešto što nosi majčinstvo, ali je to veliki blagoslov, nadvlada sve ostalo. A plava kosa... Možda za jedno 20 godina... (smeh) Igrala sam se skoro, upropastila svoju divnu kosu, tako da me sigurno sad nećete viđati sa plavom bojom, jedino ako ne budem imala neku periku", zaključila je Nikolija.
BONUS VIDEO: Nikolija drastično promenila fizički izgled: Fanovi je upoređuju s Hejli Biber
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter .
[Instagram] ,

Nikolija otkrila zbog čega plače na nastupima svoje majke Vesne Zmijanac

Performanse bi trebale da budu u klasi onoga što očekujemo od Samsung A73 i Moto Edge 30 telefona, ali ako je sudeći po ceni, Nothing phone (1) će imati ozbiljniju konkurenciju.
Prema informacijama koje su procurele sa Amazon.de Nothing phone (1) u verziji 8/128 GB će koštati 470 evra, dok će skuplja verzija sa 12/256 GB koštati 550 evra.
Ove cene su drastično više od onih koje su bile najavljene za Indiju, a kako će EU biti jedno od glavnih tržišta na kojem će se ova kompanija takmičiti očekivali smo malo nižu početnu cenu.
Nothing phone (1) je karakterističan po svojim providnim leđima i svetlosnim trakicama koji imaju mnogo više funkcija od pukog obaveštenja o propuštenim pozivima i porukama.

Benchmark

Nothing phone (1) će u Evropi koštati od 470 do 550 evra

STARA PAZOVA – U subotu 02.jula od 18 do 23 čaša, na platou ispred staropazovačke pozorišne sale, održaće se tradicionalna manifestacija posvećena vinu, hrani i kulturi – Vinski plato.
Na već tradicionalnoj izložbi vina predstaviće se 10 vinarija iz regiona, promovisani će biti koziji sirevi i pazovačke prerađevine.
Ovom prilikom upriličena će biti i izložba slika umetnice Andjele Đermanović kao i koncert Reflex acoustic-a.

U subotu Vinski plato u Staroj Pazovi

STARA PAZOVA – Trenutno se na teritoriji opštine Stara Pazova realizuje jedna od najvećih investicija koja je od istorijskog značaja za Opštinu a vrednost je skoro milijardu dinara, na šta smo jako ponosni, istakao je Đorđe Radinović, predsednik opštine Stara Pazova gostujući u „TV Vestima“ RTV Pink , 28.juna 2022. godine. -Već 2012.godine, kada je vlast preuzela Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić ,lokalna samouprava u Staroj Pazovi je uspela to uspešno da isprati. Pored zapošljavanja građana, koje je jedan jako važan segment, razvoj privrede je dao rezultate i kada je u pitanju budžet Opštine. Tako smo došli i do ove istorijski važne investicije, objasnio je Radinović. U pitanju je izgradnja potpuno nove putne infrastrukture – oko 30 km lokalnih puteva, koji se aktuelnim ugovorom rekonstruišu odnosno potpuno novoizgrađuju. -Ako se podsetimo da su ti putevi građeni 70’tih godina, onda je jasno koliko je to značajan i veliki projekat. Mi ćemo krajem ove i početkom naredne godine imati sve lokalne puteve potpuno nove i sva mesta staropazovačke Opštine biće povezana novim lokalnim putevima, naglasio je Radinović u „TV Vestima“, dodajući da lokalna samouprava mora da isprati ono što radi i gradi država i predsednik Vučić, a da lokalni deo poslova ostaje na lokalnoj samoupravi. U blizini Centralne radne zone koja se smatra jednom od najperspektivnijih zona u Srbiji završava se deo infrastrukturnog dela projekta koji je veoma važan za početak poslovanja čuvene nemačke kompanije MTU.Svetski poznata kompanija je izabrala upravo Staru Pazovu za izgradnju svog postrojenja, što svakako doprinosi reputaciji opštine Stara Pazova: -Pored ogromnih ulaganja države u taj projekat , da se uopšte ta kompanija nađe u Srbiji, mi smo kao lokalna samouprava prihvatili na sebe da potpuno izgradimo novu infrastrukturu za potrebe nemačke fabrike: put, kanalizaciju, vodu, struju…Sve što je potrebno da bi ta fabrika za dva , tri meseca počela sa radom, naveo je predsednik staropazovačke Opštine. -Ako znamo da će ovaj gigant u prvom momentu zaposliti oko 500 radnika onda je jasno, koliko je dolazak MTU značajan za Opštinu. Navedena investicija je Opštinu koštala oko 450 miliona dinara , što je takođe ozbiljna suma za jednu lokalnu samoupravu. Osim na poboljšanju infrastrukture na lokalu, opština Stara Pazova puno radi i na poboljšanju školstva. U prethodnom periodu su izgrađene dve nove škole i dva nova vrtića: -Nastavljamo sa adaptacijom osnovne škole Boško Palkovljević Pinki u Staroj Pazovi , nastavljamo sa proširenjem vrtića. Razvojem privrede ljudi se u Staru Pazovu doseljavaju i velike su potrebe za čuvanjem dece u ustanovama , jer kod nas je jako niska stopa nezaposlenosti ( 2 odsto je nezaposlenost! ) i gotovo su uvek oba roditelja zaposlena. Danas 25 000 stanovnika Opštine je u stalnom radnom odnosu , u poređenju sa 2012. godinom kada je Stara Pazova imala 9.400 zaposlenih. U TV gostovanju predsednik Radinović je najavio još jedan veliki projekat koji opština Stara Pazova treba da realizuje u saradnji sa državom, a to je potpuna rekonstrukcija i dogradnja zdravstvenih ustanova, odnosno Domova zdravlja u Staroj i Novoj Pazovi. Ta investicija je vredna preko milion evra. –Period korone nije mnogo uticao na razvoj privrede u staropazovačkoj Opštini, što je sigurno i zasluga države i predsednika Aleksandra Vučića. Najveće probleme su imali ugostitelji i objekti vezani za ugostiteljstvo i turizam. Tu smo izašli u susret i više puta jednokratno dodeljivali pomoć po 100 hiljada dinara, po 50 hiljada dinara. Danas su se oni već vratili u normalne tokove, rekao je Radinović. Predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović, kome je ovo treći predsednički mandat na lokalu, zajedno sa svojim saradnicima teži da Stara Pazova stekne status grada: -Smatramo da ovakav razvoj privrede i dolazak novih stanovnika doprinosi da ćemo jednog momenta steći uslove da postanemo grad i da možemo da formiramo gradske opštine i da tako dalje nastavimo razvoj. Grad je naveći status nivoa lokalne samouprave i to je moja želja i vizija, koju želim da ostvarim u ovoj mojoj borbi koja traje već deset godina i koja se, nadam se, neće tako brzo završiti.

Radinović: “Najveća želja mi je da se Opština razvije do statusa grada”

SREMSKA MITROVICA – U petak, 1. jula u vremenskom periodu od 09:00 do 11:00 časova u prostorijama Mesne zajednice “29. novembar” u Sremskoj Mitrovici biće održan “Bazar zdravlja”.
Besplatne preglede (kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska) u okviru “Bazara zdravlja” vršiće doktor opšte prakse Doma zdravlja Sremska Mitrovica.
Pravo na preglede imaju svi građani sa teritorije MZ “29. novembar” uz zdravstvenu knjižicu ili ličnu kartu.

“Bazar zdravlja” u MZ “29. novembar”

VOJKA – Ambasador Savezne Republike Nemačke Tomas Šib juče je obišao radove izvršene na vodovodnoj mreži u Vojki u okviru projekta „Smanjenje dodatne ranjivosti Roma i drugih marginalizovanih grupa izazvane pandemijom COVID-19 u 18 lokalnih samouprava” u pratnji Đorđa Radinovića, predsednika Opštine Stara Pazova. Projekat se sprovodi u okviru programa Nemačke razvojne saradnje uz podršku Ambasade Nemačke u Srbiji. U Vojki je rađena samo izrada priključaka, s obzirom na to, da je Opština Stara Pazova, svojim projektom izgradnje vodovodne mreže u ovom selu obuhvatila i ulicu Drage Jovanovića, a meštani su sami obavili zemljane radove. Cilj je podrška ranjivim grupama, i smanjenje siromaštva sa akcentom na romske porodice a politički partner je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, tako da je u Vojki boravila i Olena Papuga, sekretarka Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Do polovine jula još 9 porodica u staropazovačkoj opštini će imati pristup pijaćoj vodi, ukupno u 7 gradova i opština to će biti više od 540 domaćinstava.

Još 14 romskih porodica u Vojki dobilo pijaću vodu

Kako je rekao sam se obraća na konferenciji za štampu, pošto je najavio Lajčaku šta će da govori, i nije želeo gosta da dovede u neprijatnu situaciju.
„Mi smo uvek spremni i bili smo uvek spremni za dijalog. Neki nisu bili suštinski za dijalog, a imali su podršku zapadnih sila. Ovo što se danas promenilo govori u kom smeru se ide“, podvukao je Vučić.
On je rekao da je Priština u slučaju ove odluke u potpunosti podržana pre svega od Velike Britanije i Nemačke, i drugih članica Kvinte.
„Doneli su odluke koje imaju jedini cilj, a to je da proteraju Srbe sa severa, da se napravi nova Oluja, gde će oni vodeći kampanju dva meseca da ubede Srbe da se registruju pod RKS tablicama“, naglasio je Vučić.
Primetio je ironično da će deliti letke, kao za vreme Drugog svetskog rata, kada su nas ubeđivali da smo slobodni, iako smo bili okupirani.
Ukazao je da, ako ne ubede Srbe, onda će im otimati ne samo tablice, već i vozila.
Suština je u tome, da se ne lažemo,dodao je, da godinama trpimo laži i predstavnika Kvinte i kosovko-metohijskih Albanaca.
Nije mi problem, kaže što misle da smo glupi, već je probel što misle da su mnogo pametni. Misle, kada toliko očigledno to rade, da ne razuemo šta rade.
„Spalili su desetine naših crkava i manastira i pobili desetine ljudi, a kao nagradu su dobili nezavisno Kosovo, dok su se u Beogradu svađali oko fotelja“, rekao je dalje i podsetio i na tešku odluku Međunarodnog suda pravde.
Podsetio je da se 2013.selo za sto i dobili smo Briselski sporazum.
„Od tog Briselskog sporazuma Srbi su sve ispunili. Jedina stvar koju je Priština trebalo da ispuni nije ispunjena. I kako je moguće da zapadna Kvitna ćuti, a kada Srbi okače baner ZSO, onda idete u zatvor“, kazao je on.
Ukazao je da su potom u Prištini rešili da nas maltretiraju sa taksama više godina, da ruše CEFTA, a onda i da upadaju specijalci sa dugim cevima na sever i pored dogovora sa NATO da to ne smeju.
„Onda su se setili da treba dalje da provode teror i počeli su da pričaju o reciprocitetu. I tu dolazimo do najvećeg licemerja zapada. Pred izbore su govorili: „Ne brinite, mi radimo na tome“. Računali su da će ovi njihovi da me pobede na izborima, ali nisu mogli“, rekao je on.
Ukazao je da su dodatno pokušavali da pokažu Srbima da oni ne mogu da na Kosovu imaju Srbiju.
Istakao je da Prištinu ne interesuje međunarondo pravo, što je, kaže, preneo Lajčaku.
„Kada govore o Ukrajini, svima su puna usta teritorijalnog integriteta, a kada se pomene Povelja UN i Srbija, kao i Rezolucija 1244 mnogi gledaju u daljinu kao da ne razumeju o čemu se radi“, dodao je on.
Podsetio je i da je Rezolucijom 1244 Srbija imala pravo da dogovoreni broj svoj osoblja vrati na Kosovu, te upitao kada će to da bude, da li na „Kukovo leto“ kao ZSO.
„Ovo se dešava što su oni silni bahati i arogantni, a mi nemamo nuklearno oružje i naftu. Zato misle da mogu Srbiji da urade što žele“, naglasio je on.
Tri puta razmislite do 30. septembra
Predsednik Vučić poručio je večeras, povodom odluke institucija u Prištini da zabrane srpske lične karte i nakon 30. septembra ukinu važenje registarskih oznaka sa imenima srpskih gradova uz najavu da će nakon tog roka ta vozila biti oduzimana, da će naš odgovor biti trezven, ali ubitačan i istinit i pozvao Prištinu da tri puta razmisli pre nego što to uradi.
„Mi nikakve vojne, ovakve ili onakve akcije nećemo da preduzimamo,ali ih molimo da ne pokušavaju da otimaju imovinu našem narodu i da ne pokušavaju da progone i proteruju naše ljude, to je naša velika molba. Mnogo molimo te silne i moćne da to ne rade. To je naša najveća molba“, rekao je Vučić u obraćanju javnosti iz Predsedništva Srbije.
Rekao je da imaju dovoljno vremena do 30. septembra, da tri puta razmisle da li će to da rade ili neće.
„Čini mi se da imaju pametnija posla u ovom trenutku, a možda i nemaju. Kada god postavite pitanje, a gde su vam principi, pošto vidimo Rusija je strašno pogazila međunarodno pravo, pa što bombaradovaste Beogad,a ne napadoste Moskvu i kada to pitate svhatite da principi i vrednosti ne postoje“, rekao je Vučić.
Kako je rekao, shvatite da postoje njihov donji deo leđa koji je zabrinut za svoju sudbinu zbog nečijeg nuklarnog oružja, kao i slučaju nafte i ništa više od toga.
Vučić je dodao da mu je ovo najoštrija konferencija za medije koju je održao, ali da je to uradio sa osmehom, pošto je svaka reč istinita.
Što se lične sudbine i sa ovom konferencijom sam ušao u istoriju jer sam im rekao u lice kako nas varaju i uništavaju.
„Ali, nije problem da misle da smo glupi, već da misle da su oni mnogo pametni. Čeka me Lajčak da nastavim ove divne razgovore“, rekao je Vučić završavajući svoje obraćanje.
Srbi više neće da trpe, Priština planira napad na sever do 1.oktobra
Predsednik Vučić izjavio je da je, nakon poslednje odluke Prištine, razgovarao sa predstavnicima Srpske liste, koji, ističe, neće više da trpe takve stvari.
„Neće više to da trpe, jednostavno, neće više da trpe upade specijalnih jedinica na sever. Neće“, rekao je Vučić u obraćanju javnosti.
Kako je rekao, rok koji je Priština odredila za odluku o tablicama je 30.septembar, što, ističe, znači da Priština planira opšti napad na Sever najkasnije do 1. oktobra, kako god ga nazvali.
„I to građani treba da znaju i da znaju su Albance sa KiM podržali predstavnici Kvinte“, naglasio je predsednik Srbije.
On je ukazao i da predstavnici Kvinte, kada kažu da će kazniti Albance u Prištini za njihove poteze – lažu kao i uvek, jer čim Priština podnese zahtev za članstvo u Savetu Evrope, promene mišljenje i kažu – jesu, naljutili su nas, ali moramo da ih podržimo.
„Njih je briga samo njihov interes. Amerikanci su tu najmanje bahati i arogantni u odnosu na druge. Imate bezbroj primera u kojima nas ponižavaju ili misle da mogu da nas ponižavaju. Večeras sam rešio da kažem – ok, nije meni problem da to trpim i slušam, radim to već 10 godina, praveći se da sam gluplji nego što jesam, ali ne mogu da trpim da vi mislite da ste mnogo pametniji“, rekao je Vučić.
Sada sprovodite golu silu, da vidimo dokle i kako, ali znajte da ne mislimo da ste mnogo pametni, poručio je predsednik Srbije.
„A, pogotovo nemojte da nam pričate o pravu, a još manje o pravdi. Samo to nemojte“, rekao je Vučić.
Nema ništa od dijaloga Beograda i Prištine, to su šuplje priče
Predsednik Srbije naglasio je večeras da od dijaloga Beograda i Prištine nema ništa i da ne postoji ništa o čemu bi moglo da se razgovara posle najnovijih odluka Prištine.
„Nema ništa od toga, pustite taj dijalog, sve su to šuplje priče. Kakav dijalog, posle ovakvih odluka čemu dijalog, o Zajednici srpskih opština, a ne smeju da zalepe transparent. O čemu?“, upitao je Vučić nakon sastanka sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
On je tako odgovorio na pitanje novinara da li se nove odluke Prištine mogu tumačiti kao još jedna provokacija Aljbina Kurtija sa ciljem da se isprovocira Srbija jer već mesecima premijer privremenih prištinskih institucija priča da će Srbija napasti Kosovo kao što je Rusija napala Ukrajinu, pogotovu što se očekuje da se nastavi dijalog na najvišem nivou.
Vučić je ironično upitao da li bi trebalo da se razgovara o tome kako hapse ljude koji imaju srpsku zastavicu u automobilu i navodi da su uhapsili Bogdana Labana zato što su mu našli srpsku zastavu.
„Šta, jel to krivično delo? Rekao sam Lajčaku, zamisli ti ideš sa zastavicom Slovačke pa te uhapse i drže tri sata u zatvoru u Prištini. Na šta to liči?, naglašava predsednik.
Pita i da li je neko osudio to, kao i da li je neko osudio to što hapse ljude koji okače baner sa Zajednicom srpskih opština, što je potpisano u Briselu.
Konstatuje da je na KiM zabranjeno čak i ono što je potpisano u Briselu jer, kako ironično primećuje, „suverena država ima pravo da hapsi kako hoće i koga hoće“.
„Zamislite da smo to mi uradili? O čemu da pričamo, šta da pričamo, spremni smo, ali šta da pričamo. Da napadamo nikoga nećemo, ali ih molimo da ne napadaju naš narod, molimo ih“, navodi Vučić.
Predsednik Srbije precizira da nikome ne preti, već da ih moli.
„Mi njih molimo, oni prete, a mi molimo. Molimo ih da to ne rade“, poručuje Vučić.
Kurti me uopšte ne zanima, interesuju me oni koji ga guraju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je večeras da ga ne interesuje premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, već oni koji ga guraju i podržavaju da donosi odluke kakve su poslednje koje mu je saopštio danas Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine.
Vučić je to rekao nakon sastanka sa Lajčakom, a odgovarajući na pitanje da li se Kurti kandiduje za novog Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine.
„Kurti bi voleo, on sanja da je Zelenski, nekada sanja da je Hegel, nekada da je Zelenski. Sve te njegove gluposti me ne zanimaju, mene ne brine on, mene brinu oni koji ga u sve to guraju“, kazao je predsednik Srbije.
Kako kaže, njegova poruka je upućena onima koji „ga guraju u to“, a ne njemu.
„On me uopšte ne zanima. On je mali kalibar u svakom smislu, mene zanimaju ovi koji misle da mogu da unište Srbiju i da nije nikada kraj uništavanja Srbije da bi oni bili zadovoljni time koliko su Srbiju uništili“, naglasio je Vučić.
Molim Kurtijeve „dirigente“ da malo smanje bahatost
Jasno da nema dijaloga, niti razgovora, ni bilo čega, biće samo problema, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posle novih poteza Prištine, i razgovora sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom, dodajući da će Srbija, kao i uvek, nastojati da sačuva mir, ali da je očigledno da neki drugi to ne žele.
„Ne samo da ga ne žele Albanci sa Kosova, nego i njihovi mentori. Oni kažu – Kosovo je za nas nezavisna država. Stvarno? Gde to piše? U kom aktu Ujedinjenih nacija, pošto se pozivate na poredak UN?“, upitao je Vučić.
On je upitao i zašto onda uopšte Beograd i Priština vode dijalog, zašto razgovaraju:
„Što ga onda ne ukinete i srpovedete teror do kraja, i završite svoj posao?“.
Zapitao je i koja je tu razlika između separatizma i prava na samoopredeljenje, primetivši da kada Albanci, ili drugi, nešto traže – onda je to samoopredeljenje, koje se slavi kao demokratsko pravo, a kada Srbi nešto traže, onda je to separatizam i ugrožavanje mira.
„Verujem da ću sada da slušam sve ove koji su se bunika najeli, da lupetaju kako sve radim po ruskom nalogu… Prekinite sa glupostima, 130 dana slušam kako ćemo napasti Kosovo, BiH, Crnu Goru, ovog ili onog i niko ne kaže izvni“, rekao je Vučić i dodao da je, sa druge strane, Priština može da donosi jednostrane odluke i rade šta hoće…
Suština je, poručuje, u tome da Zapad sebi dozvoljava da može sve što im padne na pamet, da je za njih sve na pravu zasnovano, što oni kažu, makar nemalo veze sa pravom, a sa pravdom još manje, dok je sve što drugi kažu – suprotstavljanje demorkatskim vrednostima.
„Da li mislite da brinem kako ćete da reagujete… Sram vas bilo za sve što radite, izazivate krizu za krizom ovde… Svaki put kad pomislim da je kraj pokušajima, mislite – guraćemo još korak dalje, jer Srbima je stalo da čuvaju mir, ekonomski napreda, po ćemo da guramo malo preko ivice“, rekao je Vučić.
Ali, ne može više, nemamo kud više, poručio je predsednik Srbije.
Dodao je da će biti interesantno i leto i jesen.
„Ja ih molim, ne molim ovoga, da li je lud, ili ne, to me ne zanima, inetersuje me to koliko mu diriguju. Ne interesuje mene on, dirigenti me zanimaju i molim ih da svoju bahatost i aroganciju malo spuste, da poštuju prava onih koje su već ubijali i da im ne pada na pamet da to ponavljaju. A, mi, bukvalno, nemamo više kud“, poručio je Vučić.
Dodao je da se 10 godina bori za kompromisno rešenje, 10 godina oni hoće ponižnje Srbije, da pristanemo na ono što su oni već odlučili.
„Niko ništa ne nudi, samo gledaju kako da nas unize do kraja, ostave bez ičega i kako da nam proteraju narod“, rekao je Vučić i dodao da traže među Srbima, plaćaju, one koji će na KiM da idu protiv Srbije.
Kaže, nađu pojedince, ali ih svi ostali prezru.
I peta zemlja povukla priznanje Kosova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je i još jedna, peta zemlja, povukla priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, ali nije precizirao o kojoj zemlji je reč.
„Imamo i petu zemlju koja je je povukla priznanje Kosova i čekam da krenu u neku porecuduru za ulazak u neku međunarodnu organizaciju pa da vam pokažem sve papire koje imamo“, rekao je Vučić večeras na konferenciji za novinare.
On je poručio Prištini da se zaustavi i istakao da Srbija traži samo pošten pristup, kompromise, a ne primoravanje.
„Držim konferenciju samo da bih izneo upozoravajuću molbu jer ne znam sta drugo da učinim i kažem. Samo da im kažem – zaustavite se ljudi“, poručio je Vučić.
On je ukazao i da Srbija nema drugo oružje sem istine.
„Mi ćemo da ih molimo i verujem da će biti neko pametan da usliši naše molbe, a da dopustimo nove Oluje i Bljesak, taj film ponovio nećete gledati“, rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara šta znači da Srbija više nema kud, i šta će preduzeti ukoliko te molbe iz Prisitne ne prihvate i ako počnu da oduzimaju tablice od 1. septembra.
Vučić je rekao i da ne zna o čemu vise da se razgovara i šta da uradi.
Na pitanje da li narod treba da bude zabrinut, on je dodao da svi treba da budu zabrinuti.
„Stvari se samo pogoršavaju, a oni pokusavaju kosovski problem da završe što pre da im ne bi Putin ispostavio pet Kosova – DNR, LNR, Krim, Herson, Zaporožje“, rekao je Vučić.
„Može im se, ili tako misle sve praveći se da je to demokratski princip. Ako mislite da postoji neka bolja ideja ili da treba da ćutimo i da pustimo da se to desi, ja neću da ćutim“, poručio je Vučić.
On je dodao i da će nova vlada uskoro biti formirana pa može da ćuti i da donese drugačiju odluku, a i skupština isto tako, ako bude postojala drugačija većina koja misli da je demokratski da ćutimo i da se pravimo da je sve u skladu sa međunarodnim pravnim normama.
„Ja neću da se pravim, bolje da me nema, nego da slušam gluposti koje mi vređaju inteligenciju i to oni koji nemaju mnogo više inteligencije“, rekao je Vučić i zaključio da je suštinsko pitanje ko je taj ko ruši međunarodne zakone.
Izvor fotografije: Tanjug/ Miloš Milivojević
BONUS VIDEO:

Нови Стандард

Vučić: Priština donela odluku o novoj Oluji

PEĆINCI – Javno komunalno preduzeće „Sava“ obaveštava građane da će tokom letnjih meseci, zbog visokih dnevnih temperatura, usluga odnošenja smeća po naseljima počinjati već od 6.00 časova.
Zbog toga apeluju na korisnike da kante iznesu na ulicu najkasnije do 6.00 časova.
O svim daljim promenama radnog vremena, građani će biti bagovremeno obavešteni.
Iz JKP Sava se zahvaljuju građanima na razumevanju.

Pećinci: Obaveštenje Javnog komunalnog preduzeća „Sava“

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je danas da je najnovijim odlukama kosovskih vlasti stvorena nova situacija i da se ne sme dozvoliti da dođe do krize.
Povodom jučerašnje odluke Vlade samozvanog Kosova da uvede nove mere reciprociteta prema Srbiji, koje uključuju obaveznu zamenu ličnih karata izdatih od srpskih vlasti privremenom potvrdom, kao i obavezu preregistracije vozila na „RKS” tablice do 30. septembra, Lajčak je danas u Beogradu rekao da je to promenilo planove i teme njegovih razgovora.
„Ja sam došao u region da pripremam sledeći sastanak lidera (Srbije i Kosova) i da govorimo o napretku i normalizaciji odnosa, a sada treba da rešavamo ovu situaciju. Ne smemo da dozvolimo da dođe do neke krize”, kazao je Lajčak, prenosi Beta.
On nije želeo da komentariše sinoćne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je, između ostalog, rekao da prištinske vlasti planiraju „opšti napad” na sever Kosova do 1. oktobra, i da u tome imaju podršku zemalja Kvinte.
„Nije moja uloga da komentarišem izjave predsednika Vučića. Imali smo vrlo ozbiljan razgovor sinoć o situaciji i, naravno, potrebno je da tražimo rešenja preko dijaloga, a ne preko konfrontacije”, rekao je Lajčak novinarima posle sastanka sa predstavnicima dela srpske opozicije.
Povodom sastanka sa liderima više opozicionih parlamentarnih političkih stranaka i pokreta, Lajčak je kazao da mu je „svakako važno da čuje njihovo mišljenje i njihove stavove”.
Lajčak je juče započeo trodnevnu posetu Beogradu sastankom sa Vučićem, a najavljen je i njegov susret sa predstavnicima međunarodne zajednice. On je u Beograd došao iz Prištine, gde je razgovarao i sa predstavnicima opozicije i Srba sa severa Kosova.
Izvor Politika , 30. jun 2022.
Foto: Naslovna fotografija: Twitter / @MiroslavLajcak
BONUS VIDEO:

Lajčak: Priština stvorila novu situaciju, ne smemo dozvoliti krizu

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije primio je 30. jula 2022. godine u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu g. Dritana Abazovića, predsednika Vlade Crne Gore.
Prijemu su prisustvovali članovi Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, preosvećena gospoda episkopi bački Irinej i zvorničko-tuzlanski Fotije; šef Kabineta Patrijarha srpskog Preosvećeni Episkop marčanski g. Sava, ministar finansija Crne Gore g. Aleksandar Damjanović i savetnik premijera za pravna pitanja g. Ivo Šoć.
Na kraju iscrpnog razgovora, patrijarh Porfirije se obratio brojnim predstavnicima medija:
– Imao sam radosnu priliku se danas po treći put, sretnem sa premijerom Crne Gore. Kao i tokom prethodnih susreta, pored razgovora koje smo vodili o opštim temama i nekim svakodnevnicama, o interesovanjima koje su u mnogim segmentima slična, razgovarali smo naravno i o Temeljnom ugovoru. Polazeći od činjenice da je Crkva odvojena od države i da naša Crkva gde god ima svoju jurisdikciju apsolutno, pre svega, poštuje svaku državu i poštuje zakone te države, zaključili smo da je važno da, kao i u svim državama gde naša Crkva postoji i živi, odnos između Crkve i države bude regulisan i ugovorom, kao što je uostalom slučaj kada je reč o svim verskim zajednicama. U svim državama postoje ugovori koji regulišu i obaveze države prema verskoj zajednici, ali naravno i obaveze verske zajednice prema državi. Ugovor o kojem je reč u Crnoj Gori je počeo da se radi još 2012. godine. Tada je bilo zastoja, bilo je problema, a, evo hvala Bogu, u poslednjih godinu dana ušli smo u završnu fazu. Ovog trenutka mogu da kažem da je načelan dogovor postignut, da je postignuta saglasnost oko Temeljnog ugovora, s tim što, naravno, moraju da se ispoštuju i procedure kada je reč o o državi, Vladi Crne Gore, ali i kada je reč o našoj Crkvi. To znači da postojeći tekst, koji je u principu usaglašen, mora da odobri Sinod i da kao takav bude potvrđen i prihvaćen. Ako Bog da da to sve bude kako treba, onda ćemo pristupiti dogovoru oko datuma potpisivanja, što bi kada se sve završi moglo da bude kruna u normalizaciji odnosa između države Crne Gore i naše Crkve.
– Kroz ugovor naša Crkva u Crnoj Gori, kao što to čini gde god da se nalazi, imaće mogućnost da sve ono što čini bude na opšte dobro, na dobro svih građana, jer je to jedini normalan način. U tom smislu, kada je reč o Temeljnom ugovoru naša Crkva niti je očekivala, niti je tražila, niti smatra da bi bilo normalno da ima bilo šta više od bilo kog građanina Crne Gore bez obzira kom narodu i kojoj naciji pripada, bez obzira kojoj verskoj zajednici pripada. Međutim, podrazumeva se da ne može pristati da ima bilo šta manje od bilo kog drugog. Ovaj ugovor po mom dubokom razumevanju, a to nije samo moje razumevanje, obezbeđuje upravo takav status, istakao je patrijarh Porfirije i zaključio:
– Na kraju, moram da kažem, da sam zahvalan svima koji su učestvovali u izradi ovog ugovora, svih onih koji su dali doprinos da se ide ka ovom cilju, ali iz svih prethodnih vlada od 2012. godine do danas. Svako je tu po meri svojih mogućnosti ostavio svoj pečat u datim okolnostima i trudio se da da najbolje od sebe. Naravno, zahvalan sam premijeru Crne Gore g. Abazoviću kao i njegovim saradnicima i svima iz Vlade. Oni su učinili napor da dođemo do saglasnosti i, slobodno mogu reći i ako Bog da, da potpišemo taj ugovor. Osećam da sam ja, koji je najmanje doprineo, dobio, eto, tu radost i tu mogućnost da budem u ime naše Crkve jedan od potpisnika Temeljnog ugovora u Crnoj Gori.
Izjavu medijima je dao i premijer Crne Gore g. Dritan Abazović:
– Dozvolite da na početku zahvalim Patrijarhu Srpske Pravoslavne Crkve na jednom vrlo konstruktivnom sastanku. Uvek mi je veliko zadovoljstvo kada sam u prilici da razmenimo mišljenja o temama koje su ne samo aktuelne, nego i generalno predstavljaju ono što treba da bude jedna buduća filozofija delovanja na prostoru Zapadnog Balkana. Mislim da svi treba da idemo sa porukama mira, sa porukama koje su drugačije od onoga što je bio opšti diskurs. Verujem da je to put ka jednom većem progresu cele regije. Kada je reč o konkretnom pitanju vezanom za Temeljni ugovor, vi znate da smo mi završili procedure na nivou radnih grupa. Ostale su procedure koje su standardne za našu Vladu, ići će se na Komisiju za politički sistem, a zatim i usvojiti na samoj sednici Vlade. Takođe, Crkva ima svoje procedure unutar svojih organa. Sve je to nešto što je sasvim u redu i prihvatljivo i tu ne vidim nikakav problem. Naprotiv, očekujem da, ako sve prođe kako treba – ne želim ništa da prejudiciram – ako sve prođe u dobrom duhu koji se zaista oseća na našim sastancima, uskoro i to pitanje bude stavljeno ad acta na najbolji mogući način. Na taj način ukazaće se poštovanje prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u Crnoj Gori, ali isto tako će se ukazati poštovanje prema državi Crnoj Gori, koja je, kao što znate, sekularno uređena i koja ne želi da ulazi u bilo kakve interne stvari bilo koje verske zajednice.
Dakle, ovo je jedna naša obaveza i potpisivanje Temeljnog ugovora će se obaviti u Crnoj Gori u terminu o kojem se dogovorimo. Nikakve nema žurbe i presije na bilo koga. Atmosfera treba da bude potpuno korektna. Razumem da u Crnoj Gori postoje stavovi koji su suprotni, postoje te kritike, ali želim da iskažem u ime Vlade da mi moramo da idemo drugačijim putem. Put gde su svi nezadovoljni, gde su stalno tendencije stvaranja podela i polarizacije, nije put progresa ni jednog društva. Ova Vlada tome neće davati doprinos. Put u kome će se svi osećati komotno, poštovati Ustav i zakon Crne Gore, poštovati međunarodno pravo, poštovati načela odvojenosti verskih zajednica od države jeste put koji nas vodi ka progresu. Želim da se ovo pitanje završi na najbolji mogući način i pokušaćemo da damo doprinos tome.
Mi smo sa Patrijarhom u vrlo prijatnom razgovoru otvorili jednu perspektivu i lepezu i drugih tema koje mislim da mogu da budu značajne za sve nas. U suštini, mislim da svako treba da radi svoj posao. Verujem da je u prethodnom periodu, na žalost, zbog raznih fenomena vrlo često bilo potrebno da se država meša u ono što treba da rade Crkva ili verske zajednice. Bilo je mnogo primera i suprotnih tendencija, tako da svako neka radi svoj posao u domenu onoga što predviđa zakon. Mislim da je to najbolji put da na kraju svi budemo zadovoljni. Još jednom iskazujem svoju veliku zahvalnost Patrijarhu Srpske Pravoslavne Crkve i njegovim saradnicima koji su bili na sastanku, a takođe i svojim kolegama. Ovo je nastavak posete Republici Srbiji koji je, po meni, jako plodonosan u smislu da sve što smo uradili u ova dva dana zaista ide u pravcu da menjamo, resetujemo naše međudržavne odnose, ali generalno šaljemo i jednu drugu poruku u regiju. Regija je sve probala osim pomirenja i saradnje. Vreme je da proba pomirenje i saradnju. Sve drugo je probano i po meni lično nije dalo nikakav rezultat, ali neka to svi ljudi cene sami. Vreme je da krenemo drugačije i da damo šansu pomirenju i saradnji i da pitanja koja, čini mi se, neopravdano imaju neki veliki značaj, jednostavno na jedan krajnje demokratski, pošten i pravedan način sklanjamo sa dnevnog reda u korist svih subjekata. Hvala svima.
Izvor SPC.RS , 30. jun 2022.
Foto: SPC
BONUS VIDEO:

Patrijarh: Postignut sporazum o Temeljnom ugovoru sa Crnom Gorom

Britanski premijer Boris Džonson saopštio je danas da će ta zemlja poslati vojne stručnjake u Bosnu i Hercegovinu, kako bi se suprotstavili ruskom uticaju i da „pojačaju misiju NATO i unaprede stabilnost i bezbednost“ u zemlji.
„Ne možemo da dozvolimo da Zapadni Balkan postane još jedno igralište za ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog pogubnog pohoda. Razgorevanjem plamena secesionizma i sektaštva, Rusija nastoji da preokrene uspehe u poslednje tri decenije u Bosni i Hercegovini“, naveo je britanski premijer u izjavi, prenosi agencija Rojters.
Kako je rekao Džonson, London iz tog razloga pojačava podršku Bosni i Hercegovini i „odaziva se pozivu prijatelja da pomognu u zaštiti mira koji s pravom zaslužuju“.
Šta podrazumeva plan Londona
Na sajtu britanska vlada objavljeni su detalji plana Londona za BiH. Navodi se da će Britanija uložiti 750.000 funti za osnivanje bezbednosnog centra pri Univerzitetu u Sarajevu.
To će, kako je obrazloženo, ojačati odbranu BiH protiv sajber napada. Dodaje se i da će Britanija blisko sarađivati sa medijima i institucijama BiH kako bi ih „opremila instrumentima za identifikovanje i ublažavanje posledica dezinformacija“.
„Britanija, na zahtev štaba NATO u Sarajevu, šalje i stručnjaka za borbu protiv dezinformacija i civilnog savetnika za stratešku odbranu koji će obučavati pripadnike oružanih snaga BiH“, dodaje se u objavljenom planu britanske vlade.
Izvor Sputnjik , 30. jun 2022.
Dodik: Negalni kolonijalizam
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da ne postoji nijedan legalan put kojim bi britanski vojni stručnjaci ušli u BiH, ali da je to manir stare kolonijalne sile koja nikada nije kucala na vrata svojih kolonija, kako oni BiH očigledno vide.
Dodik je istakao da je uspostavljanje centra za tzv. sajber sigurnost drugo ime za uspostavljanje britanskog obaveštajnog punkta
„Osim nelegalnog visokog predstavnika, BiH će dobiti i nelegalne nazovi vojne stručnjake, a sve pod izgovorom navodnog secesionizma i tzv. malignog ruskog uticaja“. izjavio je Dodik za Srnu, upitan da prokomentariše najavu Velike Britanije da će poslati vojne stručnjake u BiH.
Prema njegovim rečima, secesionizam je pitanje za Britance, ali ne u BiH već u Škotskoj i dobro bi bilo da se time pozabave na svojoj teritoriji.
„Svoju viševekovnu frustraciju Rusima bi da izleče na BiH, na kojoj nema ko se nije igrao, obučavao i punio svoje biografije. Ništa novo od Britanaca, i pred prošle izbore su poslali svoje jedinice ovdje. Valjda procenjuju da tako njihovi kandidati iz PDP imaju bolje šanse“, rekao je Dodik, prenosi RTRS.
Velika Britanija saopštila je danas da će poslati vojne stručnjake u BiH, radi borbe protiv uticaja Rusije, jačanja Misije NATO-a i unapređenja stabilnosti i bezbednosti u zemlji.
Izvor https://rs.sputniknews.com/20220630/dodik-o-britanskom-antiruskom-centru-manir-stale-kolonije-ne-postoji-legalan-put-da-udju-u-bih-1139306951.html , 30. jun 2022.
Foto: UK Parliament/Jessica Taylor/Handout via Reuters
BONUS VIDEO:

Džonson: Britanija osniva centar za borbu protiv Rusije u Sarajevu

Vlada Srbije donela je na sednici Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica kojom je određena maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera od 96,99 dinara po kilogramu za sva pakovanja, a UHT mleka sa 2,8 odsto mlečne masti od 113,99 dinara po litru.
Navodi se da maksimalna proizvođačka cena šećera za pakovanja od kilogram, pet kilograma i 10 kilograma ne sme prelaziti 80 dinara po kilogramu, a za sva ostala pakovanja je određena najviša cena od 88 dinara za kilogram.
U Uredbi je navedeno kako trgovci na veliko moraju da plasiraju šećer trgovinama na malo u roku do 15 dana od zaključenja kupoprodajnog ugovora i da proizvođači šećera ne smeju isporučivati ovu namirnicu u količinama manjim od prosecnih u poslednjih 12 meseci.
Uredbom je propisano da će cene brašna tip 400 i tip 500, jestivog ulja i svinjskog mesa od buta ostati na nivou od 15. novembra prošle godine.
Ograničenje cena se ne odnosi na snižene cene rasprodaja, sezonskih sniženja ili akcijskih prodaja, ukoliko su bile na snazi 15. novembra 2021. godine, već na redovne cene, odnosno cene pre sniženja.
Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica doneta je zbog zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena roba ograničenih Uredbom, koje su izuzetno važne za snabdevanje potrošača, a prevashodno ugroženih kategorija.
Ograničene cene naftnih derivata na snazi do kraja jula
Na sednici Vlade Republike Srbije doneta je i Uredba o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte i predviđeno je da ona važi do 31. jula 2022. godine.
Takođe, Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o privremenoj zabrani izvoza evro dizela EN 590. Ova Odluka doneta je u cilju sprečavanja potencijalne nestašice ovog proizvoda, prouzrokovane globalnim poremećajem na tržištu derivata nafte, i u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja tržišta Srbije derivatima nafte.
Na sednici Vlade donet je i Zaključak o saglasnosti da Republička direkcija za robne rezerve izvrši kupovinu do 131.000 tona merkantilne pšenice rod 2022. godine po ceni od 40 dinara po kilogramu (u cenu je uračunat PDV).
Naslovna fotografija: Radomir Jovanović/Novi Standard
BONUS VIDEO:

Vlada odredila maksimalne cene životnih namirnica i naftnih derivata

Pre tridesetak godina činilo se da socijalizam nema čemu da se nada u budućnosti. Berlinski zid je pao, a sa njim i sistemi realnog socijalizma u centralnoj i istočnoj Evropi. Jugoslavija je nestala zajedno sa svojim modelom samoupravljanja, dok su bivši komunisti, nekadašnji trockisti, šezdesetosmaši i razni levičarski disidenti najednom menjali kape i sa mukom sricali prve lekcije iz liberalizma. Mnogi među njima su na rečima prihvatali ideje slobodnog tržišta, privatizaciju, privatnu svojinu, konkurenciju, partijski pluralizam i pravnu državu. Do izvesne mere bilo je zabavno posmatrati kako su bivši partijski funkcioneri ubeđivali i sebe i druge da su se oni zapravo oduvek zalagali za demokratiju, čak i onda kada su se nadmetali u vernosti partiji. Zapad je proslavljao pobedu u Hladnom ratu i verovao da su njegove ideje trijumfovale. Čak je i Kina pravila zaokrete od socijalističke ekonomije. Na osnovu toga su neki prebrzo izvodili zaključke da je došlo vreme „kraja ideologija“, ili su išli i dalje proglašavajući „kraj istorije“, jer je, kako su verovali, na sceni ostao samo liberalizam koji nije više imao alternativu. Liberalna demokratija je proglašena za jedinu igru u gradu.
Istovremeno, na svetlo dana izašli su ne samo beda i ogromni ekonomski promašaji komunističkih režima, sav njihov voluntarizam i iracionalnost, nego i masovni zločini komunističkih diktatora počinjeni u ime jednakosti i besklasnog društva. U tom kontekstu je malo ko ozbiljan mogao zadržati pozitivno mišljenje o socijalizmu. Isto tako, jedva da se moglo i pomisliti da će za manje od trideset godina od pada komunizma socijalizam ponovo postati privlačan i to baš na Zapadu. A upravo se to dogodilo. Berni Sanders je zamalo postao predsednički kandidat Demokratske stranke, Džeremi Korbin je u jednom trenutku preuzeo vođstvo nad Laburističkom strankom u Britaniji, dok je socijalistička Siriza u Grčkoj osvojila vlast. Pa ipak, taj razvoj u akademskoj javnosti nije izazvao preveliku pažnju, a sociolozi i politikolozi su više brinuli zbog rasta „desnog populizma“ i pokušavali sebi da objasne kako je takav skandal uopšte moguć. Nekima se čak priviđao i povratak fašizma protiv koga su pozivali na opštu mobilizaciju. Da li je akademija jednostavno blagonaklona prema levici, pa na povratak socijalističkih ideja gleda sa odobravanjem kao na nešto pozitivno i progresivno? Ili je povratak Marksu samo reakcija na ekonomsku krizu u kojoj se traže „nova“ rešenja? U oba slučaja mora se postaviti pitanje zašto su socijalističke ideje našle tako plodno tle među intelektualcima na Zapadu i to uprkos na više mesta dokazanom neuspehu socijalističkih sistema? Nismo li na toliko mnogo istorijskih primera mogli da se uverimo u očiglednu istinu da socijalizam jednostavno ne funkcioniše i da je u najmanju ruku politički problematičan, a ekonomski neefikasan? Ali, levica nikada nije mnogo marila za stvarnost, pa ni današnji socijalisti ne obraćaju pažnju na istorijske činjenice, već se od neprijatnih prigovora brane prigodnom parolom „to nije bio istinski socijalizam“. Time ne samo da se odbija napad, nego se prelazi u kontraofanzivu, jer se tvrdi da je ukazivanje na istorijsko iskustvo socijalizma na delu zapravo neiskreno i samo retorička batina kojom antisocijalisti tuku socijaliste, odnosno znak da „oponent nema intelektualnih kapaciteta da razume razliku između dobre ideje i njene izvrnute primene“ (58). Argument „dobre namere“ ima veću snagu nego povesno iskustvo.
Temeljna knjiga Kristijana Nimica (Kristian Niemietz) Socijalizam: propala ideja koja ne odumire, a koju je na srpski preveo Saša Mirković, bavi se upravo ovim pokušajem socijalističke imunizacije od kritike. Nimic ubedljivo pokazuje da je priča o neistinitosti istorijski isprobanog socijalizma duboko pogrešna, jer se uglavnom primenjuje nakon događaja, to jest, nakon što je socijalistički eksperiment naširoko diskreditovan (58). Tek kada propadne i kada postane sramota i opterećenje za socijaliste, socijalistički eksperiment se retroaktivno redefiniše i predstavlja kao neistinski. Nimic pokazuje da su socijalizmu skloni intelektualci sa Zapada po pravilu prolazili kroz tri faze u svom odnosu prema socijalističkim eksperimentima. U prvoj fazi niko nije dovodio u pitanje istinitost socijalističkog projekta i intelektualci nisu štedeli snagu u njegovoj odbrani. Druga faza je faza izgovora „šta-ćemo-sa“ u kojoj se socijalistički projekat više ne brani direktno, priznaju mu se manjkavosti i loše strane, ali se one relativizuju, a fokus premešta na plemenite motive uz potragu za izgovorima kojima se mogu opravdati loše strane eksperimenta. Tek u trećoj fazi, kada se oči više ne mogu zatvarati pred nedostacima i kada je socijalistički eksperiment diskreditovan upotrebljava se argument da tu po sredi nikada nije ni bio socijalizam, već nešto sasvim drugo, dok istinski socijalizam još čeka svoju šansu. Na istorijskim primerima Nimic sasvim jasno pokazuje kako su zapadnjački intelektualci podržavali staljinizam, maoizam, Kubu pod Kastrom, Severnu Koreju, Crvene Kmere, albanski hodžaizam, istočnonemačke komuniste te na posletku Uga Čaveza. Svaki sledeći pokušaj uspostavljanja socijalizma dočekivan je sa novim entuzijazmom i tako sve od 1917. do Venecuele koja je još do nedavno važila za primer „socijalizma za 21. vek“. Dakle, skoro sto godina ponavljala se uvek ista priča. Nimic navodi veliki broj primera značajnih intelektualaca od Sidnija i Beatris Veb, preko Džordža Bernarda Šoa do Noama Čomskog ili Džeremija Korbina koji su pokazivali razumevanje za različite socijalističke diktature. To nisu bili nekakvi marginalci i ekstremisti nego ugledni profesori, uticajni novinari, značajni umetnici, sindikalni lideri, moćni političari i kandidati za najviše političke funkcije.
Svaki sledeći eksperiment slavljen je upotrebom sličnih ili istih fraza. Ovaj momenat je od osobitog značaja, jer pokazuje da su Zapadni „hodočasnici“ u svakoj socijalističkoj zemlji videli samo ono što su od samog početka i želeli da vide – savršeno društvo i ostvareni raj na zemlji. Ipak, kada se krivica za neuspeh čitave svakog pojedinačnog projekta socijalizma više nije mogla svaljivati na „sabotere“ svi hodočasnici su se distancirali i očekivali novi i uspešniji pokušaj. Dakle, neuspesi socijalizma ne dolaze otuda što je socijalistima nedostajalo dobre volje. Nimic jasno pokazuje da socijalizam nije bio „dobra ideja“ koja je samo loše implementirana, nego da je od samog početka reč o neostvarivoj i lošoj ideji. Ekonomska neracionalnost, siromaštvo, zatvorenost, autoritarizam i progoni neistomišljenika nisu slučajna iskliznuća, nego nužni pratilac socijalizma koji izlaz iz njegove ekonomske logike.
Vrednost ove knjige ne leži samo u tome što je pokazao da je socijalizam već isproban i da je svaki put propao, niti u tome što je pokazala da su levičari svaki put pevali iste ode novom socijalističkom vođi. Ako se pretpostavi da su zagovornici socijalizma dobronamerni i pametni ljudi, postavlja se pitanje kako je moguće da toliko mnogo tako umnih ljudi može toliko dugo da zastupa nešto što je očigledno pogrešno. Pozivajući se na studije Džonatana Hajta i Brajana Kaplana, Nimic pokušava da odgovori na ovo pitanje. Takođe, on pokazuje da intelektualci socijalizam definišu preko očekivanog ishoda. Ukoliko željeni ishod izostane, onda sledi izgovor da to i nije bio istinski socijalizam (294). S obzirom na to da nijedan socijalizam nikada ne proizvodi takve ishode, zaključuje se da „istinski socijalizam još nije isproban.“ Tako je socijalizam otporan na stvarnost i u stalnoj prednosti u odnosu na ono što konkretno postoji, jer se loše strane postojećeg sistema porede sa apstraktnom utopijom, odnosno nekom vrstom Nedođije ili Dembelije.
Možda najveći nedostatak ove knjige ležu u tome što se Nimic nije pozabavio slučajem jugoslovenskog samoupravnog sistema i to ne samo zbog Brozovih obožavatelja na Zapadu, već i zbog svih onih se ovde još uvek oduševljavaju njegovim delom. U svakom slučaju, svi oni koji još maštaju o ostvarenju „socijalizma sa ljudskim likom“ dobro će učiniti ukoliko se ozbiljno pozabave argumentima iznesenim u ovoj knjizi.
Dušan Dostanić, Institut za političke studije, Beograd
Naslovna fotografija: Novi Standard
Izvor stanjestvari.com , 30. jun 2022.
BONUS VIDEO:

D. Dostanić: O žilavosti socijalizma

Nekada davno, postojala je Gvozdena zavesa koja je delila evropski kontinent. Skovan od strane bivšeg britanskog premijera Vinstona Čerčila, termin se odnosio na napore tadašnjeg Sovjetskog Saveza da stvori fizičku i ideološku granicu prema Zapadu. Zapadu koji je vodio politiku obuzdavanja uticaja komunizma.
Ako film ubrzamo do današnje epohe tehno-feudalizma , videćemo da sada postoji ono što bi trebalo nazivati Limenom zavesom, fabrikovanom od strane plašljivog, neupućenog kolektivnog Zapada, i to pomoću G7 i NATO. Ovog puta kako bi se obuzdala integracija Globalnog Juga.
BRIKS PROTIV G-7
Najnoviji i najznačajniji primer ove integracije ispoljio se u obliku prošlonedeljnog BRIKS+ onlajn samita koji je organizovao Peking. Ovo je daleko prevazišlo iscrtavanje kontura „novog G8“, a kamoli alternativu G7.
Dovoljno je pogledati predstavnike pet istorijskih članica BRIKS (Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike): nailazimo na mikrokosmos Globalnog Juga koji obuhvata Jugoistočnu Aziju, Centralnu Aziju, Zapadnu Aziju, Afriku i Južnu Ameriku – što daje istinsku težinu onom „globalnom“ u kovanici „Globalni Jug“.
Jasne poruke ruskog predsednika Vladimira Putina na pekinškom samitu puno otkrivaju i u oštrom su kontrastu sa propagandom G7, a namenjene su čitavom Globalnom Jugu:
– Rusija će ispuniti svoje obaveze isporučivanja energenata i đubriva.
– Rusija očekuje dobru žetvu – pa će moći da snabde svetska tržišta količinama od oko 50 miliona tona žitarica.
– Rusija će omogućiti prolaz brodovima koji transportuju žito u međunarodne vode, iako je Kijev minirao ukrajinske luke.
– Negativna situacija povodom ukrajinskog žita veštački je naduvana.
– Oštar rast inflacije širom sveta rezultat je neodgovornosti zemalja G7, a ne „Operacije Z“ u Ukrajini.
– Disbalans u međunarodnim odnosima kuva se dugo vremena i postao je neizbežan rezultat erozije međunarodnog prava.
Alternativni sistem
Putin je takođe direktno posvetio pažnju i jednoj od ključnih tema koje se u BRIKS-u temeljno razmatraju još od početka 2000-ih: stvaranju i implementaciji međunarodne rezervne valute.
„Ruski finansijski mesindžer sistem je otvoren za povezivanje sa bankama zemalja BRIKS“.
„Ruski platni sistem MIR širi svoje prisustvo. Istražujemo mogućnost stvaranja međunarodne rezervne valute zasnovane na korpi valuta BRIKS“, rekao je ruski lider.
Ovo je neizbežno nakon histeričnih sankcija kojim je Zapad ispratio „Operaciju Z“: Moskva će nametnuti totalnu dedolarizaciju, a uvećaće se trgovina između zemalja BRIKS. Na primer, do 2030. godine, četvrtina svetske naftne potražnje poticaće iz Kine i Indije, a Rusija će biti njihov glavni snabdevač.
„RIK“ iz BRIKS-a prosto ne može da rizikuje da ga finansijski sistem kojem dominira G7 isključi. Čak ni da ga tera da hoda po žici . Indija počinje da shvata igru.
U njegovom sadašnjem obliku, BRIKS predstavlja 40 odsto svetske populacije, 25 odsto svetske ekonomije, 18 odsto svetske trgovine, a njegov doprinos svetskom ekonomskom rastu iznosi preko 50 odsto. Svi indikatori rastu.
Sergej Storčak, direktor ruske banke VEG, objasnio je ovo vrlo diplomatično: „Ukoliko glasovi nastajućih tržišta ne budu saslušani u godinama pred nama, moraćemo vrlo ozbiljno da razmislimo o uspostavljanju paralelnog regionalnog, pa možda i globalnog sistema“.
„Paralelni regionalni sistem“ već je predmet aktivne diskusije između Evroazijske ekonomske unije (EAEU) i Kine, čime koordiniše ministar za makroekonomske integracije Sergej Glazjev, koji je nedavno objavio zapanjujući manifest u kojem se ističe njegova ideja svetskog ekonomskog suvereniteta.
Razvijanje sveta u razvoju
Ono što se bude događalo na transevroazijskom finansijskom frontu odvijaće se paralelno sa za sada malo poznatom kineskom razvojnom strategijom: Globalnom razvojnom inicijativom ( Global Development Initiative – GDI), koju je predsednik Si Đinping najavio na sednici Generalne skupštine UN prošle godine.
GDI se može tretirati kao mehanizam podrške za sveobuhvatnu strategiju koja ostaje u formi Inicijative „Pojas i put“ (Belt and Road Initiative – BRI), a sastoji se od ekonomskih koridora koji povezuju Evroaziju sve do njenog zapadnog poluostrva – Evrope.
U okviru BRIKS samita, u delu o svetskom razvoju , Globalni Jug je naučio nešto više o GDI, inače uspostavljenom još 2015. godine.
Ukratko, GDI ima za cilj da saradnju povodom međunarodnog razvoja stavi u turbo napon, i to dopunjujući njene finansije čitavom paletom institucija, na primer: Fondom saradnje Jug-Jug, Međunarodnom razvojnom asocijacijom, Azijskim razvojnim fondom i Svetskom ekološkom asocijacijom.
Prioriteti uključuju „smanjenje siromaštva, prehrambenu bezbednost, reakciju na COVID-19 i vakcine“, industrijalizaciju, te digitalnu infrastrukturu. Posledično, početkom 2022. godine uspostavljena je Grupa prijatelja GDI, a u njenim redovima već je 50 zemalja.
BRI i GDI bi trebalo da napreduju kao tandem, a Si je tokom BRIKS samita jasno ukazao da „neke države politizuju i marginalizuju razvojnu agendu tako što grade zidove i nameću obogaljujuće sankcije drugima“.
No, održivi razvoj nije baš po ukusu G7, a kamoli NATO.
Sedmorka protiv sveta
Proklamovani glavni cilj samita G7 u Šlos-Elmau na Bavarskim Alpima je „projekcija jedinstva“, kako bi se pristalice kolektivnog Zapada (uključujući i Japan) ujedinile u održivoj i neograničenoj „podršci“ nepovratno propaloj ukrajinskoj državi.
To je deo „borbe protiv Putinovog imperijalizma“, ali tu su takođe i „borba protiv gladi i siromaštva, zdravstvenih kriza i klimatskih promena“, kako je nemački kancelar Šolc rekao Bundestagu.
U Bavarskoj, Šolc je predstavio Maršalov plan za Ukrajinu – suludi koncept ako se ima u vidu da bi Kijev i njegovi posedi mogli da budu svedeni na bedni komadić države do kraja 2022. godine. Ideja da će G7 raditi na „sprečavanju katastrofalne gladi“, kako je Šolc to formulisao, dodatno zaoštrava vrhunac ovog ludila, pošto lebdeća opasnost od gladi predstavlja direktnu posledicu sankcionaške histerije G7.
Činjenica da je Berlin pozvao Indiju, Indoneziju, Južnu Afriku i Senegal kao dodatke G7 služi kao dodatni komični detalj.
Bilo bi uzaludno očekivati od skupine izuzetnih mediokriteta koji su se „ujedinili“ u Bavarskoj pod de fakto liderom Evropske komisije (EK) – firerom Ursulom fon der Lejen – bilo kakvu ozbiljnu analizu sloma svetskih lanaca snabdevanja i razloga koji su primorali Moskvu da smanji isporuke gasa Evropi. Umesto toga, okrivili su Putina i Sija.
Dobrodošli u Limenu zavesu – verziju intermarijuma za 21. vek, koja se proteže od Baltika do Crnog mora, dirigovana od strane Imperije laži, kompletirana apsorpcijom zapadne Ukrajine u Poljsku, trojcem baltičkih patuljaka, Bugarskom, Rumunijom, Slovenijom, Češkom, pa čak i natoljubivom Švedskom i Finskom – svi oni biće zaštićeni od „ruske pretnje“.
EU van kontrole
Uloga EU, koja dominira nad Nemačkom, Francuskom i Italijom unutar G7, naročito je poučna, naročito sada kada je Britanija ponovo u statusu nevažne ostrvske države.
Čak 60 evropskih „direktiva“ biva izdato svake godine. One se moraju bespogovorno prevesti u unutrašnje zakonodavstvo svake članice EU. U većini slučajeva, o njima nema nikakve debate.
Tu je još i preko 10.000 evropskih „odluka“, u kojim „eksperti“ Evropske komisije (EK) iz Brisela izdaju „preporuke“ svakoj vladi, i to izvlačeći ih pravo iz neoliberalnog kanona, povodom njihovih izdataka, prihoda i „reformi“ (zdravstva, obrazovanja, penzija), što se sve naravno mora poštovati.
Stoga su izbori u svakoj članici EU apsolutno besmisleni. Šefovi nacionalnih vlada – Makron, Šolc, Dragi – su puki izvršioci. Demokratska debata nije dozvoljena: „demokratija“, kao i „vrednosti EU“, nisu ništa više od dimne zavese.
Realnu vlast ima gomila aparatčika koja deluje vrhunski tajnovito, a odabrana je kompromisom izvršnih vlasti.
EK je potpuno van svake kontrole. Zato je onakav zapanjujući mediokritet kakav je Ursula fon derj Lejen – ranije poznata kao najgori ministar odbrane u istoriji savremene Nemačke – katapultiran da postane aktuelni firer EK koji diktira spoljnu, energetsku, pa čak i ekonomsku politiku.
Predjelo
Sa tačke gledišta Zapada, Limena zavesa je, i pored svih svojih zlokobnih tonova Hladnog rata 2.0, samo predjelo za ono glavno: tvrdokornu konfrontaciju duž azijsko-pacifičke regije (preimenovane u „Indo-Pacifik“). Biće to preslikan ukrajinski scenario za obuzdavanje kineskih projekata BRI i GDI.
Kao kontraudar, interesantno je posmatrati kako kinesko ministarstvo spoljnih poslova sada detaljno ističe kontrast između BRIKS, odnosno BRIKS+, i imperijalističkog tabora AUKUS/Četvorka (Quad)/IPEF.
BRIKS se zalaže za de fakto multilateralizam, fokusiran je na globalni razvoj, saradnju za ekonomski oporavak i unapređenje upravljanja svetom.
Sa druge strane, tabor okupljen oko SAD zalaže se za hladnoratovski mentalitet, eksploataciju zemalja u razvoju, gangstersko obuzdavanje Kine i politiku „Amerika na prvom mestu“ koja cementira monopolistički „na pravilima bazirani međunarodni poredak“.
Bilo bi naivno očekivati od vođa G7 okupljenih u Bavarskoj da shvate, na primer, apsurdnost nametanja plafona cena na ruski izvoz nafte i gasa. Ukoliko se to zaista desi, Moskvi neće biti nikakav problem da u potpunosti preseče snabdevanje G7 energentima. A ukoliko druge države budu isključene, cena nafte i gasa koji uvoze drastično će skočiti.
BRIKS krči put
Tako da ne treba da čudi što budućnost nije šarena. U zapanjujućem intervjuu za belurusku državnu televiziju , ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sumirao je da se „Zapad boji poštene konkurencije“.
Otuda vrhunac kulture ukidanja i „suzbijanja svega što na bilo koji način kontrira neoliberalnoj viziji i poretku sveta“. Lavrov je takođe sumirao i buduće korake za dobrobit čitavog Globalnog Juga.
„Nije nam potreban novi G8. Već imamo strukture, pre svega u Evroaziji. EAEU aktivno promoviše procese integracije sa Narodnom Republikom Kinom, pridružuje kinesku Inicijativu Pojas i put sa evroazijskim integracionim planovima. Članovi Asocijacije zemalja Jugoistočne Azije pažljivo proučavaju ove planove. Jedan deo njih zaključuje sporazume o zonama slobodne trgovine sa EAEU. Šangajska organizacija za saradnju takođe je deo ovih procesa. Postoji još jedna struktura izvan geografskih granica Evroazije“.
„To je BRIKS. Ova asocijacija sve manje se oslanja na zapadnjački način poslovanja i na zapadnjačka pravila o međunarodnim valutnim, finansijskim i trgovinskim institucijama. Oni (zemlje okupljene u BRIKS, prim. prev.) preferiraju ravnopravnije metode u kojim nijedan proces ne zavisi od dominantne uloge dolara ili neke druge valute. G20 u potpunosti predstavlja BRIKS i još pet zemalja koje dele pozicije BRIKS, dok su G7 i njihove pristalice sa druge strane barikada“.
„Ovo je ozbiljan balans. G20 mogao bi da se raspadne ukoliko ga Zapad upotrebi za rasplamsavanje konfrontacija. Strukture koje sam spomenuo (ŠOS, BRIKS, ASEAN, EAEU i ZND) oslanjaju se na konsenzus, uzajamno uvažavanje i balans interesa, umesto na zahtev da se prihvati realnost unipolarnog sveta“.
Limena zavesa? Pre će biti pocepana zavesa.
Prevod: Vladan Mirković/Novi Standard
Izvor: The Cradle
Naslovna fotografija: Mihail Metcelь/POOL/TASS
BONUS VIDEO:

Iza gvozdene zavese: BRIKS protiv NATO-a

Iako Samsung nije otkrio detalje oko noda koji se ovde koristi, izgleda da je u pitanju 3GAE proces. Kompanija je najavila da se radi o čipovima visokih performansi sa malom potrošnjom, uz napomenu da nisu u pitanju mobilni procesori i da će oni doći kasnije.
Kao i do sada, prvi nodovi služe za internu upotrebu, što znači da za sada nema dostupnih 3 nm čipova, ali i da je samo pitanje vremena kada ćemo videti prve 3 nm čipove za široku potrošnju. Ono što je interesantno je da je Samsung predstavio nove nodove bez mnogo pompe, uz napomenu da sve ide po planu.
Još jedna od nepoznanica je sposobnost kompanije Samsung da proizvede velike količine ovih čipova, kao i koliki im je prinos upotrebljivih čipova po waferu. Samsung na 3 nm/GAAFET tehnologiji radi još pre 2019. godine , a test čipovi su proizvedeni još prošle godine, što znači da je kompanija imala više nego dovoljno vremena da obavi potrebne pripremne radnje pre najave nove litografije.
Samsung koristi GAA tehnologiju tranzistora, odnosno Multi Bridge Channel FET (MBCFET), a radi se o nano-listovima implementaciji. FET-ovi zasnovani na nano-listovima su izuzetno prilagodljivi, a širina nan olistova je ključna metrika u definisanju karakteristika snage i performansi: što je već širina, to su već performanse (pri većoj snazi). Kao rezultat toga, različite vrste dizajna tranzistora koji se fokusiraju na malu snagu mogu da koriste manje nano-listove, dok logika koja zahteva veće performanse može da se koristi za šire listove.
Od informacija koje je Samsung podelio, postoji poređenje veličine i performansi 3GAE sa starijim nodovima. Zvanično, 3GAE može da ponudi 45% manju potrošnju i 23% bolje performanse u 5 nm proizvodnim procesom, uz ukupno smanjenje veličine od 16% procenata, piše Anandtech .

Otpočela je nova era: Samsung krenuo u proizvodnju 3 nm čipova

Primljena je i 100.000. prijava građana za vaučer za odmor u Srbiji, izjavila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
Matić je za RTS rekla da je stohiljaditi vaučer izdat u pošti u Nišu.
Dodatne vaučere od 10.000 dinara dosad je dobilo 13.000 građana.
Vaučeri se mogu koristiti za plaćanje smeštaja, noćenja sa doručkom, pansiona i polupansiona, za najmanje pet dana.
Pravo na vaučere, koji moraju da se iskoriste do 31. oktobra ove godine, imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici posebne naknade, prava na negu drugog lica, radno angažovana lica, čija primanja ne prelaze 70.000 dinara, ratni vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, kao i studenti.
Tokom 2022. godine već je izdato, a u znatnom delu i iskorišćeno, 100.000 vaučera po 5.000 dinara, čime se stimuliše boravak domaćih turista u zemlji i utiče na to da se poveća broj noćenja domaćih turista.
Građani koji su već ostvarili pravo na vaučer od 5.000 dinara, od juče mogu da se prijave za dodatni vaučer od 10.000 dinara za odmor u Srbiji.
BONUS VIDEO - Ko ima pravo na vaučere za letovanje u Srbiji i šta je potrebno od potvrda?
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Matić: Primljeno 100.000 prijava za vaučere za odmor u Srbiji

Mlada muzička zvezda Milica Pavlović odlučila je da tuži koleginicu Anu Nikolić zbog pesme "Provereno", koju je izvodila na nastupima i predstavljala je kao svoju.
Tužba se još zvanično nalazi u advokatskoj kancelariji i nije zvanično podneta Tužilaštvu, ali se očekuje da se to desi svakog trenutka.
Međutim, pored Ane, tužba će biti usmerena na više lica, počev od osobe koja je nelegalno postavila demo snimak pesme „Provereno“ na socijalnu platformu Jutjub.
Kako dalje navodi izvor za "24sedam.rs" Milica će podneti tužbu protiv svih lica umešanih u ovu aferu iz razloga što to šteti njenom poslu.
U krajnjem slučaju, ukoliko bi Ana počela da izvodi Miličnu verziju, Pavlovićeva može sudski da joj zabrani. Takođe, tužbe mogu da podnesu i sami autori pesme "Provereno", a to su Dragan Brajović Braja i Dejan Kostić.
Kada je u pitanju odšteta koju Milica može da dobije, kako navodi izvor za gore navedeni portal, ona varira.
Ako se u obzir uzme da Ana Nikolić dobija više angažmana, te profitira izvodeći svoju verziju pesme, a Milica s druge strane da gubi poslovne ponude zbog toga, ona može da dobije mnogo veću odštetu. Cifru koju Pavlovićeva može da dobije ide i do 200.000 evra.
BONUS VIDEO: Milica Pavlović o striptizeti
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter .
[Instagram] ,

Milica ne tuži samo Anu: Mogla bi da dobije ogromnu odštetu

[Obrazovanje]
Solarna elektrana na krovu Ekonomske škole u Pirotu
Na krovu Ekonomske škole u Pirotu instalirana je solarna elektrana snage 15 kw i radiće po režimu rada prodavac – kupac. Nakon ugradnje dvosmernog brojila elektrana će biti pušetna u rad. Elektrana će proizvoditi električnu energiju za potrebe škole a viškove će plasirati u mrežu.
Solarna elektrana na krovu Ekonomske škole Pirot je finansirana od strane Fondacije za otvoreno društvo u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike u okviru projekta “Solarni paneli i škole”. Ovo je prvi projekat ovakve vrste u Srbiji. Veliku podršku realizacij ovog projekta, pružila je gradska uprava Pirot. Vrednost projekta je oko 2.100.000 dinara.
Instalacijom solarne elektrane, predviđa se ušteda od 20% utrošnje elektirčne energije ili oko 350.000 dinara na godišnjem nivou. Sredstva koje škole bud uštedela, biće iskorišćena za saniranje i zamenu stoolarije u školi i druge vidove uštede toplotne energije.
U okviru ovog projekta, održana je i dvodnevna edukativna radionica a realizator je bila energetska zadruga Elektropionir iz Beograda. Realizacijom ovog projekta, Ekonomska škola Pirot i Grad Pirot će i u oblasti ekološki prihvatljive proizvodnje električne energije biti lideri u Srbiji.

Solarna elektrana na krovu Ekonomske škole u Pirotu

PEĆINCI – Na pećinačkim bazenima u ponedeljak je održan prvi trening u okviru besplatne škole plivanja za decu svih uzrasta, a po rečima jednog od instruktora, Ivana Stojakovića, već na prvom treningu odziv je bio iznad očekivanog, pa je u školu plivanja već upisano 78 dece. „Pedesetoro dece je upisano u mlađu grupu gde su neplivači, dok u starijoj grupi, koju čine plivači, ali bez tehnike i kondicije, imamo upisano 28 dece“ – rekao je Stojaković. U okviru besplatne škole plivanja, koju već tradicionalno organizuju Bazeni Pećinci i Sportski savez „Razvoj sportova“, pod pokroviteljstvom Opštine Pećinci, ove godine sa decom rade tri instruktora. Treninzi se održavaju ponedeljkom, utorkom i četvrtkom, od 19.00 do 20.00 časova, a upis u školu plivanja se obavlja dolaskom na jedan od treninga.

Interesovanje za školu plivanja u Pećincima iznad očekivanog

Nakon što je redakcija portala "Nova.rs" objavila tekst "Slučaj ubistva na šinama: Kako je vrh policije abolirao Velju Nevolju", oglasila se Dr Milica Keckarević Marković, a njen dopis prenosimo u celosti.
„Sudski veštaci za DNK analize sa Biološkog fakulteta u Beogradu ni u jednom trenutku postupka, uključujući istragu, a zatim suđenje Veljku Belivuku i dr. za ubistvo Vlastimira Miloševića, nisu promenili sopstveni nalaz o pronađenim DNK tragovima, odnosno nikakav DNK uzorak nije nestao. Naime, rezultati koji su dati u Obaveštenju o toku veštačenja Biološkog fakulteta u Beogradu od 06.02.2017. godine su potvrđeni i dopunjeni u nalazima od 26.04.2017. godine, a što je i doc. dr Milica Keckarević Marković kao predstavnik tima veštaka sa Biološkog fakulteta potvrdila u svom iskazu datom na glavnom pretresu održanom 06.03.2018. godine. Takođe, DNK nalaz u ovom predmetu nikada nije osporen, a što se može videti u presudi donetoj 11.05.2018. godine (predmet K.br.357/2017 Višeg suda u Beogradu).“
Bonus video: Sve žrtve Belivukovog klana
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Reagovanje Milice Keckarević Marković na tekst portala „Nova.rs“

Nekadašnji urednik Jugotona, legendarni Siniša Škarica, u intervjuu za "Vreme" povodom 40 godina albuma "Odbrana i poslednji dani", uporedio je Idole i Konstraktu.
„Kod Konstrakte se čuje art dimenzija, pamet koju su Idoli furali od Paket aranžmana preko mini albuma do naročito „Odbrane“. Tu se naglašeno oseća da se pesma stvarala na rifu, na ritmu ili tekstualnoj ideji. Da su je konstruirali“, kaže Siniša Škarica, bivši urednik Jugotona za novo „Vreme“ .
„U tom načinu nema puno prostora za bogate harmonije i melodične kantilene. Većina velikih pop skladatelja ima melodiju koja harmonizira i onda joj dodaje stihove. Setite se Makartnija i „Yesterday“, dodaje veliki izdavač bivše Jugoslavije koji je zaslužan za veliku većinu albuma jugoslovenskog novog talasa, a između ostalog i za „Odbranu i poslednje dane“ čije se reizdanje ploče pojavilo ovih dana.
Bonus video: Najslađe izvođenje Konstraktine pesme devojčica u vrtiću

„Kod Konstrakte se čuje art dimenzija i pamet koju su Idoli furali“

Prava drama odigravala se danas u Ulici Sadika Ramiza na Novom Beogradu - jedan muškarac zatvorio se u stan i preti da će da ga zapali.
Na licu mesta su ekipe hitnih službi, prenosi Telegraf.
Kako saznaje portal, u stanu ima još ljudi, a čovek je, navodno, kazao da je odvrnuo ventil plina.
Nakon razgovora sa policijom i lekarom, čovek je prevezen je u bolnicu kolima hitne pomoći.
BONUS VIDEO: Mesto nesreće na Pančevačkom mostu gde je žrtva pala sa mosta
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Drama na Novom Beogradu: Muškarac se zatvorio u stan i pretio da će se zapaliti

Da predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden nije odlučio da izvrši pritisak na turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana, nordijske zemlje Švedska i Finska verovatno nikada ne bi ušle u NATO savez. Na sreću ove dve zemlje Bajden je to uspeo i to samo jednim telefonskim pozivom, noć uoči sastanka turskog "sultana" sa finskim kolegom Sauli Niinistom, premijerkom Švedske Magdalenom Anderson i generalnim sekretarom NATO-a Jens Stoltenbergom, nakon kog je skinuo veto sa njihov zahteva za članstvo.
Naime, švedski mediji pišu kako bi pristupanje dve nordijske zemlje NATO-u i dalje bilo blokirano da Bajden iz Nemačke, u kojoj je učestvovao na sastanku G7, nije pozvao Erdogana i podsetio ga na dogovor o prodaji 40 novih borbenih aviona F-16 i naglasio koliko je važno da Švedska i Finska pristupe vojnom savezu.
Istovremeno, pozvao je finsku i švedsku delegaciju da budu otvorene prema turskim zahtevima. Sat vremena kasnije, potpisali su sporazum.
To pokazuje i vremenska razlika između obraćanja švedske premijerke i saopštenja da je do dogovora došlo.
Naime, u 18:43 časova u utorak saradnici švedske premijerke Magdalene Anderson javili su novinarima u Madridu da od dogovora očito neće biti ništa. A onda, otprilike sat vremena kasnije je ipak došlo do potpisivanja sporazuma.
"Završavamo 200 godina svoje vojne neutralnosti. Nije to bila jednostavna odluka, ali je bila ispravna i za nju postoji velika podrška u švedskom parlamentu", rekla je Magdalena Anderson napomenuvši da bi do formalnog pristupanja NATO-u moglo da prođe još otprilike godinu dana, jer će ratifikacija u parlamentima svih 30 zemalja članica potrajati.
Švedska javnost i mediji uglavnom su pozdravili uklanjanje poslednje prepreke članstvu u NATO-u. Iako su svesni da je Erdogan dobija određene ustupke od dve nordijske države, većina smatra da je dogovor od najvišeg interesa za Švedsku i Finsku.
Između ostalog, Švedska i Finska morale su na pristanu na saradnju s Turskom po pitanju suzbijanja delovanja Kurdske radničke partije (PKK), koju većina zapadnih zemalja smatra terorističkom organizacijom, potom na prekid podrške kurdskim organizacijama i paravojnim formacijama na severu Sirije, izručenje osoba koje Turska optužuje za terorističko delovanje, razmenu obaveštajnih informacija koje se tiču turske sigurnosti i prekid neslužbenog embarga na prodaju oružja Turskoj koji je uveden 2019. godine.
Što misle Šveđani?
Većina Šveđana smatra da je ovo mala cena za jačanje nacionalne sigurnosti koja je ugrožena ruskom invazijom na Ukrajinu. Švedska će ulaskom u NATO, na šta je praktično bila prisiljena nakon što se na to odlučila Finska, biti sigurnija u slučaju eventualne ruske agresije.
"Ceo ovaj proces je neugodan. Mislim da se mnogi osećaju nelagodno zbog toga što su morali da pregovaraju s Turskom o načelima vladavine prava u Švedskoj. Nismo očekivali da će se Erdogan poslužiti nordijskim zemljama kao alatom za ostvarivanje svojih političkih ciljeva", rekla je Hjelm Vajlen.
Kurdi razočarani
Međutim, postoji razočarenje u kurdskoj zajednici u Švedskoj. Kurdi su uvereni da je Švedska zbog sopstvene nacionalne bezbednosti odustala od visokih demokratskih standarda i „prodala“ ih u pregovorima sa nedemokratskim turskim režimom. Posebno naglašavaju da su kurdske organizacije na severu Sirije bile glavne američke nade u borbi protiv Islamske države, a sada će biti prepuštene Erdoganovoj nemilosti.
Zbog toga je predstavnica kurdskog pokreta Amineh Kakabaveh otvoreno pozvala 100.000 švedskih Kurda da ne glasaju za socijaldemokrate na septembarskim parlamentarnim izborima.
"Kada bih mogla da dobijem 34 poslanika, svakako bih inicirala opoziv ministarke Linde. Reč je o budućnosti i bezbednosti Švedske, ali i o našem obrazu i savesti. Ankara i Erdogan danas odlučuju o švedskoj spoljnoj politici, a ne o švedski parlament", rekla je Kakabaveh.
Sva dešavnja iz Ukrajine pratite na našem blogu uživo .
BONUS VIDEO: Trenutak raketnog napada na tržni centar u Kremenčuku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Jedan poziv je promenio sve: Erdogan pričao sa Bajdenom, pa pustio širenje NATO

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu identifikovali su i raspisali potragu za trojicom muškaraca koji su, kako se sumnja, 23. juna ove godine u Prvomajskoj ulici u Zemunu, iz automobila marke „ford fijesta“ iz vatrenog oružja ispalili više hitaca u pravcu automobila „golf 6“ u kojem su se nalazila dvojica muškaraca.
Tom prilikom nije bilo povređenih osoba.
Rad policije na pronalasku izvršilaca je u toku, saopštio je MUP.
Bonus video: Policija u Zemun polju pokušala da zaustavi BMV, vozač im uzvratio hicima iz pištolja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Traga se za pucačima iz Prvomajske: Iz auta otvorili vatru na „golf“ i pobegli

PEĆINCI – Kulturni centar Pećinci pod pokroviteljstvom pećinačke lokalne samouprave organizuje Dečje kulturno leto u okviru kojeg će tokom jula svakog petka, subote i nedelje u centrima naselja ili u dvorištima škola sa početkom u 19.00 časova biti izvedene predstave za decu. U subotu 2. jula interaktivna predstava pod nazivom „Četiri godišnja doba“ biće izvedena na letnjoj sceni u parku Šimanovaca, dok će u nedelju deca u Kupinovu imati priliku da u dvorištu Etno kuće „Putnik“ pogledaju interaktivnu predstavu za decu „Pinokio u pozorištu“. Svečano otvaranje Dečjeg kulturnog leta zakazano je za sutra, 1. jula, na šetalištu u Pećincima, kada će u saradnji sa Predškolskom ustanovom „Vlada Obradović Kameni“ biti održan defile i maskenbal dece, kao i dodela nagrada najbolje kostimiranim mališanima. Obe predstave su rađene u produkciji pećinačkog Kulturnog centra, a za sve mališane obezbeđeni su prigodni pokloni. Dečje kulturno leto organizuje se u saradnji sa osnovnim školama i mesnim zajednicama.

Za vikend predstave za decu u Šimanovcima i Kupinovu

Američki glumac optužen je za seksualne napade na trojicu muškaraca.
Spejsi je nedavno imao suđenje u Londonu, gde je bio kratko saslušan.
On je sada stigao u Hravatsku, na ostrvo Brač, gde je uslikan prvi put nakon suđenja u Londonu.
Glumac je navodno doputovao u susednu zemlju zbog snimanja dokumentarne drame, prenosi Daily Mail.
Kevin Spejsi, kog je Holivud na neki način odbacio, zbog pomenutih optužbi, u Hrvatskoj je ranije snimao igrani film "Bilo jednom u Hrvatskoj" redatelja Jakova Sedlara.
On sada neće moći da se zadrži dugo u Hrvatskoj, budući da mu je sledeće suđenje zakazano za 14. jul.
Optužbe na Spejsijev račun se odnose na dva navodna incidenta u Londonu 2005. godine, još dva 2008. i jedan incident u Glosterširu, u zapadnoj Engleskoj, 2013. godine.
Podsetimo, Kevin Spejsi je osvojio dva Oskara za uloge u filmovima "The Usual Suspects" i "American Beauty", a bio je i umetnički direktor londonskog pozorišta "Old Vic" od 2003. do 2015. godine.
BONUS VIDEO: Najpoznatiji negativac Holivuda dobio svoju voštanu figuru
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.

Kevin Spejsi prvi put u javnosti nakon pojavljivanja na sudu – i to u Hrvatskoj

Slučaj pronalaska najveće plantaže opojne droge u Srbiji, "Jovanjice", ponovo se našao u žiži javnosti nakon što je bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović optužila ministra Nebojšu Stefanovića da je ceo slučaj namontirao. Iako vlast od pronalaska "Jovanjice" na sve načine pokušava da ospori to da se na pomenutom imanju uzgajala opojna droga, te tvrdnje demantuje nekoliko činjenicu - procenat THC u biljkama, ali i iskaz inspektora koji je otkrio imanje.
Jedan od ključnih dokaza jeste samo veštačenje biljaka koje je pokazalo veću koncentraciju THC u biljkama od one koja je dozvoljena. Po zakonu, sve veće od preko 0,3 odsto THC spada u opojnu drogu. Kada je reč o biljkama na „Jovanjici“, i dok većina analiziranih sadrži više od 0,3 procenata koncentracije THC u sebi, što je dovoljno da se, po zakonu, smatra opojnom drogom, pojedine sadrže i do nekoliko puta više procenta.
Tako su pojedini analizirani uzorci imali u sebi 0,71 odsto, 2,58, 4,93, ali i 11,8, 12,63, pa i 17,54 odsto koncentracije tetrahidrokanabinola (THC).
Sa druge strane, iskaz inspektora Slobodana Milenkovića, koji je razootkrio "Jovanjicu" nesumnjivo je ukazao na to da su postojala saznanja o uzgajanju marihuane na "Jovanjici".
Milenković je na saslušanju tokom istrage ispričao da je sve počelo kada je na auto-putu zaustavio vozilo u kom je bio Koluvija i koji mu je predao službeni legitimaciju za koju je rekao da mu je izdata od strane kabineta ministra. Milenković je kazao da mu je to bilo sumnjivo, s obzirom na to da je od ranije imao saznanja da se Predrag Koluvija, vlasnik "Jovanjice", bavi trgovinom narkoticima.
„Njegovo odeljenje imalo je o tome i ranije saznanja, ali je čekao pravi trenutak da sve to veže u priču. Ima saznanja da su jednom prilikom iz te laboratorije zaplenjena četiri kilograma te opojne droge, ali ne želi još uvek da iznosi podatke o tim licima“, navodi se u iskazu Milenkovića.
Sa druge strane, pojedini radnici na "Jovanjici", koji se ujedno nalaze na optuženičkoj klupi, već ranije su dovođeni u vezu s dilovanjem narkotika. Tako se Sergej Mrđa, drugooptuženi za "Jovanjicu 1" i ranije dovodio u vezu s drogom.
Ipak, i pored tri ključna dokaza koji nedvosmileno ukazuju da su se na "Jovanjici" odvijale nedozvoljene radnje, vlast od otkrivanja afere pokušava da na sve načine da ospori ove činjenice.
Poslednji pokušaji došli su od strane nekadašnje državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović koja je istakla da je inspektor Milenković sa ministrom Stefanovićem pokušao da namontira
"Jovanjicu". Bivša sekretarke MUP, koja se tereti za trgovinu uticajem, potom je istakla i da je Koluvija protivpravno lišen slobode na auto-putu tog novembra 2019. godine. Ne treba zanemariti činjenicu i da je Koluvija, u trenutku privođenja imao kod policijsku legitimaciju, ali i blinkere.
Podsetimo, za slučaj "Jovanjica" javnost je saznala zahvaljujući političaru Miroslavu Aleksiću, koji je otkrio da se MUP nije oglasio o tada rekordnoj zapleni na imanju kod Stare Pazove.
Rebić demantovao Koluviju
Predrag Koluvija, prilikom puštanja u kućni pritvor, u intervjuu svom advokatu Vladimiru Đukanoviću je rekao da nije imao policijsku legitimaciju, već značku koju je dobio od policijske asocijacije. Ipak, to je demantovao bivši direktor policije Vladimir Rebić.
„Bio sam na potezu Aleksinca i u određenom trenutku pored mene stajao je moj pomoćnik Dejan Kovačević i dobio je poziv od načelnika odeljenja za droge u Beogradu Milenkovića, da se izvrši hitna provera određene službene legitimacije. Radilo se o Koluviji. On je imao manji konflikt u saobraćaju, gde na autoputu nije hteo da se skloni sa brze trake i tom prilikom je uočeno da on ima i blinker i službenu legitimaciju. Oni su odmah posumljali da se radi o falsifikatu“, rekao je Rebić i dodao"Dejan Kovačević je izvršio brzo proveru tog broja legitimacije, i utvrđeno je da takva legitimacija postoji kod kolege u Trsteniku, odmah je taj kolega pozvan, on je dao na uvid svoju službenu legitimaciju i bilo je jasno da se kod Koluvije radi o falsifikatu“, objasnio je Rebić.
BONUS VIDEO: Ko koči slučaj "Jovanjica 2"?
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Tri ključna dokaza koja ukazuju da se na „Jovanjici“ uzgajala marihuana

Najbolji srpski igrač Novak Đoković i Miomir Kecmanović dobili su termin igranja meča trećeg kola Vimbldona.
Njih dvojica će na teren kao drugi na Centralnom terenu odmah posle meča Džabir i Peri, objavili su organizatori Vimbldona.
Pošto program počinje od 14 sati i 30 minuta, očekuje se da će oko 16.30 Novak i Kecmanović izaći na Centralni teren Ol Ingland klaba.
Njih dvojica se sastaju u srpskom derbiju trećeg kola i svakako neće "udariti" jedan na drugog pre 16 časova.
Do sada su igrali dva puta i oba puta je bio uspešniji Đoković i oba puta na šljaci u Beogradu, jednom prošle godine 6:1, 6:3 i još jednom ove godine 4:6, 6:3 i 6:3.
Podsećamo, Novak je do trećeg kola stigao pobedama nad Kvon Sunvuom (6:3, 3:6, 6:3, 6:4) i Tanasijem Kokinakisom (6:1, 6:4, 6:2), dok je Kecmanović prošao Džona Milmana (6:3, 2:6, 6:3, 6:4) i Alehandra Tabila (7:6, 7:6, 3:6, 6:3).
Prijatelj specijala je MaxBet .
Vimbldon možete pratiti na kanalu Sport Klub uz SBB ili ukoliko još uvek niste korisnik SBB usluga - putem EON aplikacije uz [EON Mini paket] van SBB mreže preko bilo kog interneta u Srbiji. EON Mini dostupan je za 1.299 dinara, bez ugovorne obaveze u narednih 30 dana (PROMO)
BONUS VIDEO: Novak Đoković lako preko Kokinakisa do trećeg kola Vimbldona
Pratite nas i na društvenim mrežama:
[Facebook] ,
[Twitter] ,
[Instagram]

Novak i Kecmanović dobili termin okršaja, sve spremno za srpski derbi

Mnogi uporno pokušavaju da se konačno prebace na zdrav način života - da smršaju i nastave zdravo da se hrane, da istraju u vežbanju, da krenu da planinare i provode više vremena u prirodi - pa pokleknu pred omiljenim jelom, žurkom ili lošim vremenom. Petru Lazoviću, uredniku fotografije na N1, je ipak uspelo, a u podcastu "Život na srpskom" otkriva nam kako.
Pre samo par godina Pera je bio glavni na poslu za naručivanje hrane, planirao je da počne s dijetom i treninzima, ali „nije imao vremena“, živeo je „ludo i brzo“ i – dogurao je do 140 kg i zdravstvenog problema.
Prvo je krenuo s biciklom i teretanom, pa je promenio ishranu, a onda otkrio planinarenje. Danas ga mnogi ne prepoznaju jer ima skoro 60 kg manje i potpuno drugačiju životnu energiju, a ovom prilikom nam otkriva kako je u njegovom slučaju izgledala ta promena životnog stila, na koje sve izazove i sad nailazi i kakvim trikovima ih uspešno savladava.
Objašnjava kako je menjao loše navike dobrim navikama, kako je u mnoštvu dijeta pronašao svoju "varijantu", čega se odrekao, a šta je sve dobio time. Koliko je skupo hraniti se zdravo? Kako istrajati? Kako naći vremena? - to su neka od pitanja koja smo mu postavili, a njegovo iskustvo s planinarenjem bi svako ko razmišlja o tome trebalo da čuje.
Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.
***
„Život na srpskom“ je lifestyle podcast u kojem novinarka Ana Kalaba razgovara s gostima o malim-velikim stvarima koje čine živote nas običnih smrtnika u zemlji Srbiji, nekad tako specijalnim, nekad tragikomičnim, čak apsurdnim. Ideja je da to bude prostor gde se razbijaju neke predrasude i otvaraju novi vidici. Jeste li dovoljno otvoreni?
Naše podcaste možete slušati i na platformama gugl podcast , apple podcast , soundcloud, spotify , stitcher , castbox , deezer i podcast.rs .
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Jedan od nas koji je zaista uspeo da se prebaci na zdrav način života

Stranka slobode i pravde (SSP) saopštila je da Generalni urbanistički plan Beograda 2041, koji se nalazi na ranom javnom uvidu, pokazuje da ova vlast planira Beograd sa mnogo manjim brojem stanovnika.
„Naprednjački gradonačelnici i zamenici se menjaju, ali da haos ostaje. Ova vlast Beograd 2041. godine vidi kao grad sa smanjenim brojem stanovnika, a ne preduzima nijednu meru da to spreči“, ocenila je SSP.
Dodali su da se učešće gradjana u donošenju odluka svelo na minimum, i da oni praktično ne utiču na to u kakvom će kraju živeti i kako će se njihov kraj razvijati.
"Da se od Beograda pravi 'investitorski' grad po principu 'želja za želju', a ne grad zelenila i srećnih ljudi, dokazuje i predlog da se ne odustane od uništavanja Makiša, Velikog ratnog ostrva, nema zaštite kulturne baštine, a čak se ne štite ni zelene površine", navela je SSP i dodala da se ne odustaje ni od loših linija metroa koje neće rešiti saobraćajni kolaps u Beogradu.
Stranka slobode i pravde je uložila ukupno 38 grupa primedbi ali predlažemo da se ceo nacrt stavi van snage i da se napravi novi GUP po meri gradjana, navedeno je u saopštenju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:

SSP: Vlast planira Beograd sa manjim brojem stanovnika

U požaru koji je danas oko 14.30 izbio nedaleko od manastira Kuveždin, u selu Divoš, nastradala je jedna osoba, potvrđeno je za portal Nova.rs.
Vatra je zahvatila šumu i nisko rastinje.
Kako je rečeno našem portalu, u požaru je stradala jedna muška osoba.
Vatrogasne ekipe sa dva vozila iz Sremske Mitrovice su na terenu i bore se sa plamenom.
BONUS VIDEO: Izgoreo magacin u zemunskom naselju Altina
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Muškarac stradao u požaru kod manastira Kuveždin: Vatra guta šumu i travu

Rafael Nadal već dugo igra sa oboljenjem i problemom bola u stopalu.
Uz ime španskog asa se često uz spisak povreda stavlja i Miler-Vajsov sindrom, kao ozbiljno oboljenje.
Jaki bolovi u levom stopalu, odlazak kod doktora Anhela Ruiz Kotora i propuštena druga polovine prošle sezone, sve je to Nadalova stvarnost.
Kao što su i dve titule na Australijan Openu i Rolan Garosu ove godine. Rafa se češće nego ranije žali na bolove, na činjenicu da ne može da hoda, pa ipak izdržava na terenu i po četiri, pet sati u visokom intenzitetu.
Nemački list "Zidojče cajtung" donosi stoga analizu dvojice ortopeda koji sumnjaju da Nadal ima Miler-Vajsov sindrom.
Tako se označava oboljenje koje napada kosti stopala i izaziva jak bol pri svakom pokretu. Podrazumeva displaziju skafoidne kosti u stopalu i degenerativnog je karaktera.
Two orthopedists raise doubts about Nadals Müller-Weiss-syndrom via sz — Jannik Schneider (@schnejan)
"This disease and competitive sport that's a contradiction"
"I don't think he has bone necrosis, because it's progressing and isn't compatible with high-performance sport for hours" [June 30, 2022]
"Ta bolest i vrhunski sport ne mogu da idu jedno sa drugim. Ne mislim da ima nekrozu kosti, jer ta bolest napreduje i teško je baviti se vrhunskim sportom više sati", navodi lekar za Zidojče cajtung.
Drugi lekar, doktor Šiltenhof smatra da bi potrebna doza lekova da bi se takvi bolovi umrtvili bila prevelika.
One orthopedist from this article in süddeutsche Zeitung (one of best papers in Germany/Europe) heads the department for conservative orthopedics and pain therapy at the Heidelberg University Hospital. The second one is orthopedist with focus on sports injuries and foot surgery — Jannik Schneider (@schnejan) [June 30, 2022]
Nadal je u više navrata i pričao da ove lekove koristi kao ispomoć da bi mogao da igra.
"Ne bi mogao da nastavi da igra duže od jednog seta. Teško mi je da verujem da ima strukturalnu štetu na nekoj kosti, ako on stalno sebe izlaže neverovatnim naporima vrhunskog sportiste. Takođe, Miler-Vajsov sindrom se dešava na obe strane stopala", kaže Šiltenhof.
Podsećamo, Nadal igra na Vimbldonu u Londonu, a u četvrtak mu je rival u drugom kolu Ričardas Berankis.
Prijatelj specijala je MaxBet .
Vimbldon možete pratiti na kanalu Sport Klub uz SBB ili ukoliko još uvek niste korisnik SBB usluga - putem EON aplikacije uz [EON Mini paket] van SBB mreže preko bilo kog interneta u Srbiji. EON Mini dostupan je za 1.299 dinara, bez ugovorne obaveze u narednih 30 dana (PROMO)
BONUS VIDEO: Nik Kirjos probao udarac kroz noge protiv Krajinovića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
[Facebook] ,
[Twitter] ,
[Instagram]

Doktori sumnjaju u Nadala: „Da stvarno ima nekrozu, ne bi izdržao duže od seta“

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Šapcu, intenzivnim radom, rasvetlili su tešku krađu i uhapsili S.E. (46) iz tog grada, zbog sumnje da je izvršila ovo krivično delo.
Ona se sumnjiči da je u proteklih godinu i po, kao kućna pomoćnica, iz kuće koju je održavala ukrala ukupno 30.600 evra i 26.000 dinara.
Osumnjičena je, uz krivičnu prijavu, privedena osnovnom javnom tužiocu u Šapcu.
BONUS VIDEO: Razbojnik u akciji u sred bela dana
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Kućna pomoćnica za godinu dana „ojadila“ porodicu za više od 30.000 evra

Predstavnici nekoliko opozicionih stranaka, na poziv EU izaslanika Miroslava Lajčaka, sastali su se s njim i sa šefom delegacije, a teme razgovora su bile, kako su preneli po završetku, dijalog sa Prištinom i širi kontekst evrointegracija.
Ono što smo mi hteli da čujemo a što nismo u stanju da čujemo od naših zvaničnika – u kom stadijumu se nalazi taj dijalog i čuli smo od gospodina Lajčaka u kom pravcu se kreću te stvari, rekao je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.
„On je od nas očekivao da taj okvir koji je postavljen – a to je okvir o normalizaciji odnosa. On je rekao da je njegov okvir za dijalog normalizacija odnosa, i pitao je nas kako mi vidmo taj proce i šta podrazumevamo pod normalizacijom odnosa. Što se tiče našeg pogleda, ja sam izneo naš stav da se napustio prvobitni pristup koji je značio – najpre uspostavite standarde, pa ćemo razgovarati o statusu i prešlo se na potpuno suprotan pristup, a to znači – najpre da rešimo status pa ćemo videti kako ćemo doći do demokratizacije. Mislim da je tu napravljen zaokret koji ne vodi bržem rešavanju problema. Rekao sam da treba promeniti u procesu normalizacije narativ – ne možete da vodite dijalog a da pripremate narativ gde su Albanci opasni drugi, gde je EU ta koja ne želi dobro. Morate da promenite okvir za vođenje dijaloga. Normalizacija podrazumeva normalizaciju svakodnevnog života – da omogućava svima protok roba, usluga, kapitala, ljudi – da olakšavamo stvari, a ne da pogoršavamo“, rekao je Lutovac.
On je konstatovao da u razgovoru sa zvaničnicima iz Brisela postoje lepe reči, a da čim oni okrenu leđa - dolazi do zaoštravanja, što dovodi, kako je rekao, do političkih poena. Najzad, rekli smo da EU sa svoje strane bi trebalo da prekine sa pristupom podrške stabilokratiji i autokratiji i da se okrene podršci demokratskim vrednostima u Srbiji, rekao je Lutovac. Za nas je pre svega normalizacija odnosa - normalizacija života, dodao je.
Upitan o odluci iz Prištine, Lutovac kaže da svaki put kad se donesu takvi jednostrani potezi - komplikuju život građana. Ovo je opstrukcija tog procesa, dodao je.
Jovanović: Zaglavljen proces
Stefan Jovanović iz Narodne stranke je naveo da se nažalost dijalog između Beograda i Prištine ne dešava, "da je to zaglavljeni proces".
Obavestili smo drugu stranu da u Srbiji i tri meseca od završetka izbora nije formiran parlament, rekao je i dodao da je to mesto gde o ovom važnom, nacionalnom pitanju treba da se vodi dijalog.
"Izrazili smo zabrinutost zbog trewnutnih odnosa između Beograda i Prištine i jednostranih postupaka Prištine", naveo je.
Ocenio je da je i Lajčak bio dosta pesimističan zbog svega onoga što se desilo u poslednja 24 sata.
Đilas: Najvažnije je da se izbegnu sukobi
Dragan Đilas iz Stranke slobode i pravde takođe je prisustvovao sastanku, ali nije davao izjave za medije. Oglasio se saopštenjem, u kom je naveo da je dobro što je Lajčak odlučio da i opozicija bude njegov sagovornik oko dijaloga Beograda i Prištine, ali i celog procesa evrointegracija.
"On je jedan od ljudi koji najbolje poznaju ovaj region i ko zaista smatra da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji. Pokazao je razumevanje za razočaranost naroda Zapadnog Balkana brzinom procesa pridruživanja EU, naveo da očekuje da taj odnos bude pozitivniji u narednom periodu, jer postoji svest u EU o potrebi da ceo region krene brže u tom pravcu. Naglasio je i da je na nama da uradimo više i tako doprinesemo procesu evrointegracija. Izneo sam stav SSP-a da ćemo podržati svaku odluku ili predlog koji Srbiju vode u Evropu i doprinose pomirenju u regionu", naveo je Đilas u pisanoj izjavi.
On je preneo da je, povodom problema koji je nastao zbog jednostranih odluka vlade Aljbina Kurtija oko registracionih tablica, rekao da je najvažnije da se izbegnu sukobi do kojih može da dođe zbog takve neodgovorne politike prištinskih vlasti i da se spreči bilo kakva mogućnost nasilja prema našim građanima.
Vlast u Beogradu mora prilikom traženja rešenja da se pre svega vodi idejom da se zaštite naši sunarodnici koji žive na KiM, jer su životi ljudi uvek najvažniji, zaključio je Đilas.
Veselinović: Dogovori elita iza zatvorenih vrata ne doprinose
Dobrica Veselinović iz koalicije "Moramo" rekao je da su izneli ključne zamerke o tome kako je dijalog vođen. "Jedna od tih je da je narativ u društvu prosto neprihvatljiv, da ne postoji dijalog o važnim stvarima, a jedna od njih je odnos prema Kosovu", rekao je.
On je ocenio da dogovori elita iza zatvorenih vrata u tom smislu ne mogu da doprinesu razrešenju ovog teškog problema. On smatra da je Vučićeva izjava ne vodi dobrom. Situacija mora da se mirnim načinima reši, a svako jednostrano povlačenje poteza ne doprinosi tako nečemu, kaže, dodajući da je to otprilike bio stav svih predstavnika stranaka koje su prisustvovale sastanku.
Ukazali smo na jednu banalnu stvar - da mi građani Srbije i Kosova nemamo nikakvu vezu, a da to nije automobilska. Smatra da bi regulisani javni prevoz - voz, autobus - relaksirao situaciju. Sve vreme ukazujem da ljudima moramo da olakšamo život pa da se onda bavimo kompleksnijim pitanjima, dodaje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Predstavnici opozicije sa Lajčakom razgovarali o dijalogu i potezu Prištine

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Smederevu, intenzivnim operativnim radom, uhapsili su V. K. (25) iz Smedereva, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje.
On se sumnjiči da je 28. juna uveče, pretio komšijama i fizički ih napao, tako što je jednog od njih stezao rukama oko vrata, zatim je drvenom palicom i kamenom udarao po njihovoj kapiji, koju je onda preskočio i drugog komšiju, u njegovom dvorištu, udario nogom u grudi.
Osumnjičeni je nakon događaja pobegao, ali policija ga je pronašla i uhapsila.
Nјemu je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden osnovnom javnom tužiocu u Smederevu.
BONUS VIDEO: Tuča u bilijar klubu u Pančevu
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Jednog komšiju davio, drugog šutirao u grudi: Uhapšen nasilnik iz Smedereva

Kako bi se borio sa ljutom konkurencijom na tržištu najviše klase pametnih telefona, Xiaomi je sa Mi 11 Ultra pokazao da nisu Samsung i Apple jedini koji umeju da naprave telefon sa vrhunskom kamerom. I dok smo svi očekivali najavu za Xiaomi 12 Ultra , stigla je informacija da će Xiaomi predstaviti model 12S Ultra.
Na Weibo mreži je jedan od osnivača kompanije, Lei Jun napisao da je Xiaomi 12 Ultra trebao da bude predstavljen u prvoj polovini godine, ali su ti planovi otkazani. Jun je dodao da je „Xiaomi 12 Ultra je opremljen Snapdragon 8 gen 1 čipsetom i prvobitno je bio planiran za mart i april, ali je otkazan, jer su odlučili da je bolje da se preorijentišu na Snapdragon 8+ gen 1, zarad boljeg korisničkog iskustva. Pretpostavljamo da su pod tim mislili na manju potrošnju, bolje hlađenje i bolje performanse, piše AndroidAuthority .
Sa druge strane, potvrđeno je da je Xiaomi sa kompanijom Sony razvio novi 1-inčni IMX989 senzor koji ima površinu koja je 1,7 puta veća od senzora koji koristi S22 Ultra. Ove kompanije su podelile troškove koji prevazilate 15 miliona dolara, a veći senzor znači veće piksele, što bi trebalo da se odrazi na kvalitet fotografija i video snimaka u izazovnim uslovima.
Ne treba zaboraviti ni partnerstvo sa kompanijom Leica, koje će sigurno uticati na kvalitet fotografija i video snimaka, ali ako je za utehu, nećemo morati previše da čekamo, jer je najavljeno da će Xiaomi predstaviti model 12S Ultra 4. jula, što je za neki dan.

Otkazan Xiaomi 12 Ultra, sprema se veliko iznenađenje za 4. jul

The Clubber · 30.06.2022 Često nam se čini da je u 21. veku sve na korak, na klik od nas – uspeh, slava, rockstar život… No, koliko god tehnologija bila napredna i sveprisutna, ipak su potrebne one stare dobre karakteristike: talenat, upornost, pasija. Takav slučaj je i sa britanskim producentom, DJ-om, multiinstrumentalistom i tekstopiscem Jaxom Jonesom, koji poseduje sve ove vrednosti. O tome ne svedoče samo podaci o 40 miliona prodatih ploča, 20 miliona mesečnih slušalaca na Spotify-ju, nominacije za Grammy, već i lirika koja prožima sve aspekte ljubavi i života. Turskog i malezijskog porekla, Jax je rođen kao Timucin Kwong Wah Lam, ali kako gotovo svaka osoba nije uspevala da izgovari njegovo ime, nadenuo je sebi umetničko – Jax Jones, koje potiče od istočnolondonskog slenga „On your Jack Jones“ , a koji simboliše samostalnost. Ovaj tridesetčetvorogodišnji samostalni muzičar svoju karijeru započeo je od nule, često nastupajući u Open mic klubovima na periferiji Londona. Tako je upoznao Rippermana, sa kojim je započeo saradnju u Raw Materials studiju, radeći za Big Narstie, Roadside Gs i druge izvođače sa ondašnje scene, a sve to tokom studiranja. Nakon diplomiranja, iznajmio je studio u Londonu, radeći na usavršavanju veštine produciranja, postavljajući svoje trake na nekada najvećoj društvenoj mreži – MySpace. Njegov vrtoglav uspeh počinje saradnjom sa Duke Dumontom 2013. godine, kada je koproducirao numere koje su postale svetski hitovi „ I Got U “ i „ Ocean Drive “. U vrlo kratkom roku Jax Jones postao je sinonim za novu plesnu muziku, surfujući na talasima housa i popa . Nakon toga, Jax je nastavio da niže uspehe, ali mahom u senci, kao producent različtih artista, sve do 2016. godine kada je izbacio „ You Don’t Know Me “, na kojoj je vokal fenomenalna Britanka RAYE. Ukoliko živite na planeti Zemlji, velika je verovatnoća da ste čuli ovaj hit koji je bio na trećem mestu britanskih top lista i petom u nekoliko evropskih zemalja. Jedan fun fact u vezi ove pesme: Jax je semplovao bas liniju iz numere „Body Language“ M.A.N.D.Y.-ja i Booka Shade-a, još jednom dokazujuću svoju veštinu suptilnog plesa između onoga što se smatra andergraundom i mejnstrimom. Usledile su i saradnje sa Demi Levato i bendom Years & Years, između ostalih. Novembra 2018. godine izbacio je numeru „Snacks“, koja je kasnije pretočena u njegov prvi album „Snacks (Supersize)“. Jax Jones je oformio i duo Europa sa francuskim DJ-em Martinom Solveigom , što je rezultiralo sa nekoliko hitova. Tokom prošle godine bio je posebno vredan – lansirao je lejbl WUGD. Na dvadesetpetogodišnjicu postojanja Pokemona, istoimena kompanija okupila je 18 muzičara koji su proizveli 14 pesama kao omaž čuvenoj video igri, a među njima je bio i Jax Jones. Svoj doprinos dao je numerom „ Phases “ sa irskom pevačicom Sinead Harnett. Još jedna Jaxova pesma koja se našla u top 10 pesama na listama u Britaniji je „ Out Out “, napravljena u saradnji sa Joelom Corry-jem , koji je takođe jedan od hedjanera ovogodišnjeg Exita. Početkom februara ove godine izbacio je numeru „ Where Did You Go? “ sa MNEK-om. Ova pesma je omaž eurodance žanru, koji je doživeo svoj bum kasnih 80-tih. Ljudi su tada imali kolektivnu želju za zabavom, žurkama i radošću, baš kao i mi danas, što je Jax slikovito predstavio u ovoj pesmi. See Also Jaxa Jonesa, muzičkog maga i kameleona , koga smo gledali na spektakularnom nastupu na Exitu 2018. godine, imaćemo priliku ponovo da slušamo u četvrtak, 7. jula na Glavnoj bini EXIT festivala . AKTUELNE CENE FESTIVALSKIH ULAZNICA Festivalske ulaznice dostupne su po ceni od 7.490 dinara, uz uštedu od 40 odsto. Promotivne cene regularnih jednodnevnih ulaznica za četvrtak, 7. jul, iznose 2.590 dinara, za petak, 8. jul, 3.390 dinara, za subotu, 9. jul, 3.990 dinara, a za nedelju, 10. jul, koštaju 2.990 dinara. Fan pit ulaznice za petak, 8. jul, kada nastupaju Nick Cave & The Bad Seeds, dostupne su po ceni od 3.990 dinara. VIP GOLD festivalske ulaznice dostupne su po ceni od 41.000 dinara, jednodnevne VIP GOLD za četvrtak i nedelju koštaju 12.000 dinara, a za petak i subotu 18.000 dinara. Ulaznice se mogu kupiti na festivalskom sajtu , kao i na prodajnim mestima i onlajn na stranicama Gigs Tix-a.

Jax Jones – Muzika koja slavi život

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg zatvorio je samit zapadne vojne alijanse porukom Moskvi da su saveznici spremni da "zaštite svaki pedalj teritorije NATO" i u potpunosti podrže Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruskih snaga.
Stoltenberg je izjavio da se NATO „postarao da protivnik bude uveren, da će, ako uradi bilo šta slično onome što je Rusija uradila Gruziji 2008. godine ili Ukrajini sada, to pokrenuti pun odgovor celog saveza“.
Stoltenberg je rekao da je na trodnevnom samitu u Madridu doneto nekoliko „transformativnih“ odluka.
Osim što su obećale veću pomoć članica NATO za Kijev, saveznici su se složili da povećaju broj svojih snaga za brzo reagovanje u istočnoj Evropi sa 40.000 na 300.000 vojnika.
Na samitu su Švedska i Finska pozvane da se pridruže kao nove članice i odobrena je nova lista najvažnijih bezbednosnih prioriteta za sledeću deceniju.
"Suočavamo se sa najozbiljnijom bezbednosnom situacijom u poslednjih nekoliko decenija, ali odgovaramo na izazov jedinstvom i odlučnošću", rekao je Stoltenberg.
Sva dešavnja iz Ukrajine pratite na našem blogu uživo .
BONUS VIDEO: Trenutak raketnog napada na tržni centar u Kremenčuku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Stoltenberg zatvorio samit upozorenjem: Štitićemo svaki pedalj NATO teritorije

Nakon osmogodišnje pauze, glumica će biti deo novog Netfliksovog projekta.
Glumac i muzičar je ovu vest objavio na društvenim mrežama i obradovao njene mnogobrojne obožavatelje.
Foks je na Tviteru podelio delić razgovora sa Kameron tokom kojeg je glumica istakla da je „zabrinuta“, ali i „uzbuđena“ zbog povratka.
Ova vest stiže osam godina nakon što se par pojavio zajedno u onome što se na kraju ispostavilo da će biti poslednji film u kojem je Diaz glumila, a posle kojeg se povukla iz filmskog sveta i posvetila majčinstvu.
Cameron I hope you aren’t mad I recorded this, but no turning back now. Had to call in the GOAT to bring back another GOAT. — Jamie Foxx (@iamjamiefoxx) [@CameronDiaz] and I are BACK IN ACTION - our new movie with [@NetflixFilm] . Production starting later this year!! 🐐 [pic.twitter.com/vyaGrUmbWb] [June 29, 2022]
Podsetimo, Dijazova je više puta govorila o povlačenju iz glume i tome da nema nameru da se vrati snimanju filmova.
„Sada sam tu gde sam želela da budem, i ovo me ispunjava više nego išta što sam uradila u životu. Imati porodicu, biti u braku i imati ovo malo čudo, koje je potrebno za porodicu, to je najbolja stvar na svetu. Više nemam ono što je potrebno dati da bi film uspeo, sva moja energija je ovde“, ispričala je glumica prošle godine.
BONUS VIDEO: Top 5 najzgodnijih mladih srpskih glumica
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter .
[Instagram] ,

Kameron Dijaz se ipak vraća glumi: U novom filmu nakon 8 godina pauze

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je, povodom posete Beogradu crnogorskog premijera Dritana Abazovića, da je svaki razgovor između država regiona veoma važan.
„Proteklih godina je došlo do zahlađenja odnosa između Srbije i Crne Gore, a razlog je bila obnovljena politička ideja Beograda o mešanju u suverenost susednih država, što smeta svakoj zemlji, pa i Crnoj Gori. Putem dijaloga se traže putevi za prevazilaženje tih razlika“, rekao je Đukanović u Madridu, gde učestvuje na samitu NATO.
Videćemo efekte Abazovićeve posete, ali treba pozdraviti napore da se obnove odnosi, izjavio je Đukanović.
Povodom nacrta Temeljnog ugovora crnogorske vlade sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Đukanović je rekao da je pre izvesnog vremena video samo početnu radnu verziju tog dokumenta.
"Niko ne dovodi u pitanje potpisivanje tog ugovora, ali ne treba brzopleto žuriti, bez razloga. To nije najvažnije pitanje u Crnoj Gori", ocenio je Đukanović.
On je izjavio da svima treba dozvoliti da se uključe u razgovor o tom dokumentu.
"Crna Gora je pokazala da ima demokratski kapacitet i za teže izazove od tog", rekao je Đukanović.
"Napad Rusije na Ukrajinu je istovremeno atak na evropski sistem vrednosti"
Đukanović je izjavio da Kremlj pokušava da sruši evropsko jedinstvo i sistem vrednosti, zbog čega želi prostor za prodor u svakom delu kontinenta, uključujući i Zapadni Balkan.
Rusija pretpostavlja da su države regiona demokratski slabe i računa na proruske sentimente u tim zemljama, rekao je Đukanović u Madridu.
"Poruka Moskve i Ukrajini i zemljama Zapadnog Balkana je da nemaju slobodu izbora sopstvene budućnosti", izjavio je Đukanović.
Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan je našao mesto u novom Strateškom konceptu NATO, usvojenom na samitu, što pokazuje da region ima izuzetan značaj za evropsku stabilnost.
To će biti podsticaj vladama regiona da istraju u borbi za demokratiju i ostvarenje članstva u evroatlantskoj porodici, naveo je Đukanović, uz ocenu da je napad Rusije na Ukrajinu istovremeno atak na evropski sistem vrednosti.
"Obaveza je svakog Evropljanina da odbrani pravo na slobodu", izjavio je Đukanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Milo Đukanović se oglasio o poseti Abazovića Srbiji

Ponovo su se, posle dve godine pauze, zbog korone, sastali veterani Radničkog iz Pirota i Spartaka iz Plevena. Tradicija međusobnih susreta je jako duga i traje od 1961. godine, podesetio je, nekadašnji fudbaler Radničkog, Jovan Tošić Nasta, od vremena kada je on imao 19 godina. Inače, prijateljstvo dva kluba datira još od 1938. godine kada su se predratni fudbaleri iz Pirota prvi put sastali sa bugarskim timom.
Veterani Spartaka savladali su veterane Radničkog sa 3:2, mada je rezultat u ovom susretu najmanje važan. Dvostruki strelac za Bugare bio je nekadašnji reprezentativaci Bugarske, Ivajlo Petev, sada selektor Bosne i Hercegovine, i Plamen Getov, takođe reprezentativac. Golove za Radnički postigli su Zoran Stojanović i Milan Tošić.
Druženje fudbalera upriličeno je u Etno kompleksu “Nišavska dolina”, a najesen veterani dva kluba sastaće se u Bugarskoj.
Foto: Ilija Pejčić Lika

Sastali se fudbalski veterani: Radnički Pirot – Spartak Pleven

U poslednja 24 sata u Srbiji je registrovano još 921 slučaj koronavirusa, a preminula je jedna osoba.
Ukupno je testirana 7.441 osoba, a broj pacijenata na respiratorima je deset.
Juče je u Srbiji registrovano još 876 slučajeva koronavirusa, a preminulih nije bilo.
Ukupno je bilo testirano 7.490 ljudi, a broj pacijenata na respiratorima je bio sedam.
***
Procenat vakcinisanih građana u Srbiji opada, što može dovesti do pojave različitih bolesti za koje smo mislili da su davno iskorenjene . Pored virusa korone i gripa, čija se epidemija očekuje na jesen, aktuelne su i pneumokokne bolesti koje nemaju sezonu, pa lekari apeluju na građane da se vakcinišu jer je vakcinacija najbolje rešenje i zaštitiće ih od najtežih oblika bolesti, hospitalizacije i smrti.
***
Taman kad smo mislili da koronavirus odlazi u istoriju, brojke novozaraženih su skočile i iz dana u dan sve su veće. Do kraja leta se, prema rečima virusologa, očekuje i do nekoliko hiljada novootkrivenih dnevno, pa zdravstveni stručnjaci apeluju na građane da se vakcinišu, a hronično oboleli i stariji od 65 godina, da što pre prime četvrtu dozu vakcine protiv kovida-19, jer su, ponovo oni, na udaru novog, sedmog talasa zaraze.
Prvu, drugu, treću i četvrtu dozu vakcine protiv koronavirusa, moguće je dobiti u svim domovima zdravlja, a u Beogradu, osim u primarnim zdravstvenim ustanovama, radi i vakcinalni punkt u tržnom centru “Galerija”, od 12 do 20 sati svakoga dana.
***
BONUS VIDEO - Dr Gojković Bukarica razbija zablude o "farmako mafiji"
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Sve smo bliži četvorocifrenom broju zaraženih

Novi košarkaš Partizana Danilo Anđušić se treći put vratio u klub.
On je za Partizan prvi put kao senior zaigrao još pre 11 godina. U međuvremenu je prošao nekoliko uspona i padova.
U poslednje dve sezone je igrao veoma dobro u Francuskoj, pa se preporučio za tim Željka Obradovića.
Žoc i ekipa će sledeće sezone igrati Evroligu zbog specijalne pozivnice, a Anđušić, koji je drugi put bio u crno-belom 2015. godine, sada je opet stigao, ovog puta sa bremenom povećih očekivanja.
"Život te odvede na neočekivana mesta, srce te vrati kući", kratko je poručio Anđušić, koji će sa Partizanom imati najveće ambicije.
Crno-beli su u nedavno završenoj sezoni igrali finale ABA lige prvi put od 2013. i tesno su u pet mečeva izgubili od Crvene zvezde.
Zvezda je u međuvremenu ostala bez trenera Dejana Radonjića, pa bi Partizan, mogao prvi put posle dužeg perioda da, bar na papiru postane favorit za osvajanje titula.
Inače, Anđušiću je među prvima na povratku u Partizan čestitala njegova supruga Ivana .
BONUS VIDEO: Najboljih 10 blokada u sezoni Evrolige 2021/2022
Pratite nas i na društvenim mrežama:
[Facebook] ,
[Twitter] ,
[Instagram]

Anđušić se oglasio o povratku u Partizan, „grobare“ će „raspaliti“ porukom

U petak 1. jula u 20 časova, na Zidiću Doma omladine koji se nalazi na platou Milana Mladenovića, na biće održan koncert Kvarteta Ivana Jovanovića.
Pijanista Ivan Jovanović završio je osnovnu i srednju muzičku školu u Vršcu, a trenutno pohađa završnu godinu na Katedri za džez klavir FMU. Nastupao je sa mnogim zvezdama domaće džez scene, po festivalima u Srbiji i inostranstvu, a sada se upustio i u promociju svog autorskog opusa. Na Zidiću Doma omladine nastupa u sastavu: Nikola Miloradović (saksofon), Vukan Potežica (kontrabas), Nikola Radić (bubnjevi).
Koncerti na Zidiću, koje Dom omladine Beograda od 2013. godine organizuje na Platou Milana Mladenovića, postali su jedan od omiljenih letnjih kulturnih programa za sve Beograđane i goste našeg glavnog grada, kaže se u saopštenju.
Bonus video: Večito pitanje o ponovnoj saradnji sa Neletom Karajlićem

Ivan Jovanović Kvartet u petak na Zidiću Doma omladine

[Društvene mreže]
[Web vesti]
Identitet mladih i društvene mreže: Bez njih teško, s njima još teže
Više od polovine korisnika Facebook-a ima između 18 i 35 godina, a prosečan korisnik Instagram-a mlađi od 25 godina godišnje provede i do osam dana na ovoj platformi. Društvene mreže jesu deo sazrevanja mladih, ali dok im sa jedne strane pomažu da pronađu svoje mesto u društvu, sa druge strane mogu ozbiljno poljuljati njihovo samopouzdanje, upozoravaju psiholozi.
Većina mladih danas ne može da zamisli život bez društvenih mreža. Profesorka sa departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu dr Kristina Ranđelović objašnjava da su razlozi za to mnogobrojni, a svi oni vezuju se za psihološke karakteristike ljudi, odlike društvenih mreža, ali i specifičnost savremenog načina života.
“Ljudska bića imaju različite psihološke potrebe, a socijalne mreže su kreirane na način koji omogućava njihovo instant zadovoljenje. Na primer, čoveku je neophodna stimulacija različite vrste, a društvene mreže i te kako zadovoljavaju tu potrebu, jer pružaju široku lepezu novih i raznorodnih informacija i podstiču mentalnu aktivnost. Na taj način čovek brže i lakše zadovoljava svoju radoznalost i pribavlja osećaj zadovoljstva“, ističe profesorka Ranđelović.
Društvene mreže kao (lažno) ogledalo
Društvene mreže su pogodna platforma za oblikovanje slike o sebi, jer pružaju mogućnost kreiranja ličnih profila uz pomoć kojih se prikazujemo onako kako želimo da nas drugi vide. Kao takve mogu pozitivno i negativno uticati na formiranje slike o sebi.
“One pružaju mnoštvo mogućnosti za interakciju s ljudima iz različitih okruženja, što može dovesti do učvršćivanja identiteta i jasnije slike o sebi. Međutim, deo empirijskih podataka sugeriše da socijalno poređenje putem društvenih mreža ima potencijalne opasnosti za samopoštovanje osobe“, objašnjava profesorka Ranđelović.
Kao primer ističe Instagram gde se mogu videti nerealno lepi ljudi, obučeni u skupu odeću i sa perfektnim figurama, što mladima stvara pritisak da moraju da prate trendove i da pokušaju da izgledaju što savršenije.
To se svakako negativno odražava na njihovu telesnu sliku o sebi i utiče negativno na njihovo samopoštovanje.
Mreže kao potencijalni izvor problema sa samopouzdanjem
Psihološkinja Studentske poliklinike u Nišu Jelena Stanković kaže da je opasnost u tome što mladi, ugledajući se na druge korisnike mreža, teže idealu koji u realnom životu ne postoji. Taj ideal je daleko od našeg standarda, studentskog načina života, moralnih vrednosti i socijanog miljea, te dolazi do sudara sa nečim što se zapravo i ne razume.
“Društvene mreže naročito imaju uticaja na samopouzdanje adolescenata, jer su oni u osetljivom periodu razvoja, te se preispituju ko su i koliko vrede. Za njih je jako važno da budu prihvaćeni, da se osećaju uspešno i popularno“, objašnjava Stankovićeva.
Ona navodi da su broj pratilaca, lajkova i komentara postali izvor ličnog vrednovanja. To sve utiče na njihovo raspoloženje i samopoštovanje.
“Kroz nametanje standarda mladi se udaljavaju od onoga što zapravo jesu i šta želi. Poređenje sa drugim ljudima negativno se odražva na samopuzdanje i sampoštovanje. Osim ovoga, mladi koji previše vremena provode na društvenim mrežama zapostavljaju mogućnosti direktne i uživo komunikacije, što za posledicu može imati nedovoljnu razvijenost određenih socijalnih veština“, objašnjava Ranđelović.
Psihološkinja studentske poliklinike naglašava da smo svi mi individue i originalni na svoj način i da svi treba da budemo ono što jesmo.
“Ideali lepote promenljivi u skladu sa vremenom. Jako je bitno da radimo na onome što se nalazi unutar nas. Promena frizure, noktiju ili čak partnera neće nas učiti zadovoljnim iznutra. Važno je da raditi ono što volite i provoditi vreme sa dragim osobama”.
Takođe dodaje da mladi nemaju dovoljno vremena za druge mentalne i fizičke aktivnosti. To za sobom povlači slabiju pažnju i koncentraciju, probleme sa vidom, kičmom, a razvijaju i nezdrave obrasce spavanja.
“Mogu postati manje osetljivi na potrebe ljudi oko sebe, razdražljivi su, a u nekim slučajevima anksiozni i depresivni. Još jedna od negativnih posledica je svakako i zavisnost od društvenih mreža, koja između ostalog dovodi i do problema u socijalnim odnosima i do poteškoća u realizaciji svakodnevnim životnih aktivnost”.
Za život bez prekomerne upotrebe društvenih mreža potrebno je angažovanje pojedinaca, njihovih porodica, ali i društva u celini, objašnjava profesorka Ranđelović. U tome je važna uloga roditelja, ali je bitno i da mladi razviju svest o svim prednostima i nedostacima korišćenja društvenih mreža i kako mogu očuvati svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Savet koji daje mladima je da se više uključe u hobije, šetnje u prirodi, porodična druženja. Takođe dodaje da je dobro isključiti zvučna obaveštenja, jer je onda manja šansa hitnim posezanjem za telefonom. Dodaje da je jako važno telefon ne koristiti odmah nakon buđenja i pre spavanja. Na taj način se štite oči, ali se i umiruje mozak koji može biti dodatno pobuđen različitim porukama, obaveštenjima, što može izazvati i anksioznost, posebno ako se treba odgovoriiti na više poruka i poziva.
Koga pratite?
Anketu koju smo uradili sa studentkinjama i studenatima Univerziteta u Nišu pokazuje da 44% njih na društvenim mrežama provede više od 3 sata dnevno, a čak 24% ne obraća pažnju na to koliko je dugo na mrežama.
Najpopularnije platforme su Instagram, Facebook i Snapchat, dok nešto ređe koriste Tiktok i Twitter. Društvene mreže najčešće, kažu, koriste u svrhu informisanja i zabave, dok jedan deo ispitanika koristi različite platforme u poslovne svrhe.
Navode da iz obilja sadržaja najčešće prate mim stranice, stranice posvećene filmovima, muzici, sportu i knjigama. Popularne su stranice posvećenje zdravoj ishrani, lepoti, ličnom razvoju i treninzima. Neizostavne su, navode mnogi, i različite poznate ličnosti.

Social Emotion

Identitet mladih i društvene mreže: Bez njih teško, s njima još teže

Novinarka i voditeljka Žaklina Tatalović gostovala je u novoj epizodi podkasta "Dobar loš zao" kod Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića, a pričala je o svom novinarskom iskustvu putujući sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem.
„Bila sam sa njim u Indiji, bio je januar, znam da smo ovde u Srbiji ostavili haos – sneg, vejavicu.. Mene su zvali sa Prve televizije, rekli su kada prođe taj haos jer je umrlo nekoliko ljudi od hladnoće, onda idem ja sa uključenjem iz Indije. Na šta je Vučić rekao: „Ne može, zovi da idemo mi prvi“, ispričala je novinarka Žaklina Tatalović.
Još njenih iskustava o tome kakav je predsednik sa novinarima, kao i kako se ophodi prema medijima, pogledajte u video zapisu na početku teksta.
BONUS VIDEO: Podcast DLZ - Žaklina Tatalović
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Žaklina Tatalović otkriva tamnu stranu Vučića: Zanemari preminule, ja hoću prvi

Vlada Srbije usvojila je danas Odluku o privremenoj zabrani izvoza evrodizela EN 590.
„Ova Odluka doneta je u cilju sprečavanja potencijalne nestašice ovog proizvoda, prouzrokovane globalnim poremećajem na tržištu derivata nafte, i u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja tržišta Srbije derivatima nafte „, saopštilo je danas Ministarstvo trgovine.
Na današnjoj sednici Vlade Srbije doneta je i Uredba o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte i predviđeno je da ona važi do 31. jula ove godine.
"Zbog povećanja proizvođačkih cena derivata nafte u prethodnom periodu, a u cilju očuvanja makroekonomske stabilnosti i standarda građana i neometanog snabdevanja tržišta derivatima nafte, na sednici je doneta odluka o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte – olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja za 20 odsto", saopštila je Vlada Srbije u saopštenju.
Telefon za prijave nepravilnosti u vezi sa primenom Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte je 066/847-00-27.
Ograničena i cena gasa
Na sednici je usvojena Uredba o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu prirodnog gasa.
"Usled globalnog poremećaja na tržištu prirodnog gasa i naglog skoka cene tog energenta u čitavoj Evropi, subjekti koji obavljaju
delatnost snabdevanja i snabdevanja na veliko prirodnim gasom, prinuđeni su da ovaj energent uvoze po višestruko višoj ceni od cene iz novembra 2021. godine. Ova uredba ima za cilj da se otklone posledice skoka cene tog energenta, ublaže posledice energetske krize i zaštite privrede i građana koji su upućeni na njegovo korišćenje, kao i da se obezbedi normalno snabdevanje svih potrošača i ovim subjektima obezbedi pravo na nadoknadu razlike", naveli su u Vladi Srbije.
Podsetimo, Vlada Srbije prethodno je 31. maja produžila trajanje Uredbe o ograničenju cene naftnih derivata do 30. juna ove godine.
BONUS VIDEO - Anketa: Pitali smo građane šta misle o poskupljenju goriva
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Vlada Srbije privremeno zabranila izvoz evrodizela, smanjena akciza

Bravo, momci!
Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medalju na Mediteranskim igrama u Oranu.
Dok su njihove kolege na Svetskom prvenstvu u Budimpešti u sredu poražene u meču sa Hrvatskom, mediteranski sastav Srbije prošao je daleko bolje.
Vaterpolisti su u finalu Mediteranskih igara u Alžiru pobedili Crnu Goru sa 9:8 i uzeli su novu medalju.
U četvrtak je pre njih zlato u streljaštvu uzeo i Milenko Sebić, što je ukupno 12. medalja za našu zemlju.
Podsećamo, srpski vaterpolisti pod vođstvom Dejana Savića u sredu sa 14:12 poraženi u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, te su ostali bez šanse da se bore za medalje.
Da li ste čuli da postoje ZLATNI delfini? — Team Serbia (@OKSrbije)
Postoje, i oni dolaze iz SRBIJE!
Naši VATERPOLOSTI su šampioni MEDITERANA! 🇷🇸
U finalu su pobedili Crnu Goru rezultatom 9:8! 💪
Bravooooo [#TeamSerbia] [#MediterraneanGames] [#Oran2022] [@WaterpoloSerbia] [@COJM2022] [pic.twitter.com/c3sRxjP3jS] [June 30, 2022]
BONUS VIDEO Tucak: Deki Savić - gospodin i grdosija s dečačkim osmehom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
[Facebook] ,
[Twitter] ,
[Instagram]

FOTO „Delfini“ osvojili zlato, preko Crne Gore do pobedničkog postolja

Prvo izletište u Srbiji za sportski ribolov, koje je prilagođeno osobama sa invaliditetom, izgrađeno je u Vlajkovcu.
Ministarska za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić rekla je da je to prvo izletište u Srbiji koje je kompletno opremljeno potrebnom opremom za sportski ribolov za osobe sa invaliditetom, kao i celokupnom pratećom infrastrukturom.
„Izgrađena je platforma koja omogućava sportski ribolov osoba sa invaliditetom, kao i različiti pomoćni objekti i nadstrešnice, koji omogućavaju zaštitu od vremenskih nepogoda i velikih vrućina, takođe i toalet koji je prilagođen osobama sa invaliditetom“, rekla je Kisić na otvaranju izletišta, a preneo njen kabinet.
Kisić je dodala da na izletištu postoji i prostor za roštilj, kao i prostor za održavanje radionica koje će okupljati osobe sa invaliditetom.
BONUS VIDEO: U Holandiji upecan som od 80 kg
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Prvo izletište za ribolov za osobe sa invaliditetom izgrađeno u Vlajkovcu

Na današnjoj sednici Vlade Srbije usvojena je Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, saopštilo je Ministarstvo trgovine.
Uredbom o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, ograničavaju se cene brašna tip T-400 glatko, u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma; tip T-500, u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma; jestivo suncokretovo ulje u pakovanju od jednog litra, kao i svinjski but, tako da ne prelazi nivo cena na dan 15. novembar 2021. godine.
Uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a važi do 31. jula 2022. godine.
Uredbom o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, ograničava se maksimalna maloprodajna cena UHT mleka sa 2,8 procenta mlečne masti u pakovanju od jednog litra na 113,99 dinara.
Maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera, po kilogramu, u svim pakovanjima, ne sme prelaziti 96,99 dinara, dok maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera, u pakovanjima od jednog kilograma, pet kilograma i deset kilograma, ne sme prelaziti 80,00 dinara po kilogramu.
Maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera za sva ostala pakovanja ne sme prelaziti 88,00 dinara po kilogramu.
Ograničenje cena se ne odnosi na snižene cene rasprodaja, sezonskih sniženja ili akcijskih prodaja, ukoliko su bile na snazi 15. novembra 2021. godine, već na redovne cene, odnosno cene pre sniženja.
Vlada Srbije je navela danas da je ovakva odluka doneta kako bi se zaštitilo tržište i sprečile deformacije u formiranju cena roba koje su od izuzetne važnosti za snadbevanje potrošača, naročito siromašnijih socijalnih kategorija.
"Uredba je doneta s obzirom na to da su cene sirovina i proizvođačkih inputa i dalje na visokom nivou, a situacija na berzama u zemlji i okruženju i dalje nedovoljno predvidiva. Zbog toga je neophodno nastaviti sa primenom mere ograničenja cena ovih proizvoda", naveli su u Nemanjinoj 11.
Na današnjoj sednici doneta je izmenjena i dopunjena odluka o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo kojom se određuje količina ulja od semena suncokreta u pakovanjima za prodaju na malo za koje se dozvoljava izvoz na mesečnom nivou.
Odluka je doneta imajući u vidu da je potrebno omogućiti realizaciju zaključenih ugovora u što većem obimu, a radi očuvanja tradicionalnog tržišta, pri tome vodeći računa o snadbevenosti domaćeg tržišta, ističu u Vladi Srbije.
Na sednici Vlade donet je i Zaključak o saglasnosti da Republička direkcija za robne rezerve izvrši kupovinu do 131.000 tona merkantilne pšenice rod 2022. godine po ceni od 40 dinara po kilogramu (u cenu je uračunat PDV).
BONUS VIDEO - Šta je fenomen skrivene inflacije?
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Produžen moratorijum na cene osnovnih namirnica

Tri dana slušam pitanja otkud Milorad Komrakov u jutarnjem programu TV Tanjug. Valjda nisu mogli da navataju nikog starijeg. Kakva firma, takav i voditelj. A niko da se zapita otkud uopšte Tanjug i ko je onaj pored Komrakova?
Taj lik pored, sa upadljivim mentalnim šupljinama, kao da je sišao sa tegle džema ili sa welcome otirača. Za njega je, bože moj, sve u redu, valjda zato što je bio u Čedinoj partiji. Ili što podseća na Sarapu, a nije Sarapa. Samo je jednako mudar, jezgrovit i dalekovid.
Mala ekskurzija na početak veka: Čovek koji me je u vreme Miloševića oterao sa grupom „nepodobnih“ kolega iz „Politikine“ kuće zaleteo se pa posle Petog oktobra pokrenuo svoje novine. Projekat je živeo srazmerno znanju dotičnog, ni tri meseca. Ako je išta bilo dobro u tom „strujnom udaru“, to je činjenica da je olakšan džep izdavača.
Na taj izdavački poduhvat me podseća i jutarnji program nečega što se zove TV Tanjug i čitava igranka sa bivšom Telegrafskom agencijom nove Jugoslavije. Čemu Tanjug uopšte služi – za Orlićeve konferencije bez novinara i da Državno Prenemagalo ima veću svitu kad negde putuje.
Ta televizija sa zvaničnim prizvukom, koju ni vlasnik ne gleda, sada treba da posluži još jednoj ujdurmi Velikog Satrapa. Da se, tobož na demokratičan način, produbi medijska močvara. Da se stvori privid raznolikosti, da im se dodeli nacionalna frekvencija, a da se istovremeno eliminišu oni kod kojih se može čuti i videti drugačije mišljenje.
Eto, baš Tanjug ispunjava uslove (čitaj formu), ima jutarnji, a neke "nepristrasne" komisije će to umeti da cene.
No meni se čini da Satrap ima drugi naum - da Tanjug i Komrakova isturi kao električnog zeca, da povuku trku i zabave publiku, a onda da u prazan prostor ubaci nekoga sa evropskim predznakom. Recimo, mađarsku kompaniju. Mađari dolaze iz Evrope, nije ih briga za medijske slobode podno Kukavice i Maljena. A, opet mi kod Orbana skladištimo gas - sve idealno.
Znam da ovo što pišem ne interesuje brojnu publiku, ali hoću da kažem da nam se spremaju novi povezi preko očiju, da bi mafija mogla da nas džepari do sudnjega dana. Trideset i kusur godina na isti način i uglavnom isti likovi. I ista služba.
Juče me vrućinčina zatvorila u kuću, pa sam malo drndao daljinski. Gledam; protest automobilskih radnika, Ljubiša Ristić dobio orden, Komrakov vodi program, Vučić stalno nešto govori, Mitrović ima televiziju... Pomislim, pa mi smo pred bombardovanjem, odvojiće se Crna Gora, oteće nam Kosovo. Trgne me unuk, hoće da promeni kanal – dobro je nije 1999.
A sve neodoljivo podseća, policija čuva kriminalce od naroda, vlast se bogati brzinom svetlosti, dileri imaju partijsku zaštitu, dok tužioci primaju platu za ono što ne rade.
Univerzitet ćuti, omladina ne zna gde je, sirotinja čeka godinama na operacije. Crkva najavljuje spiskove nepodobnih, „novinari“, baš kao u doba Komrakova, sipaju laži o velikm uspesima, standardu nikad većem, o tome kako Srbiju cene u svetu. Sve laž do laži, zato je povratak omrznutog Miloševićevog urednika zloslutan.
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Piše Milenko Vasović: Sve podseća na 1999.

Oglasi Potreban radnik za rad na farmi tovnih pilića Postavljeno 30 јunа, 2022 0 0 18 064/ 188- 16- 84 Podelite - Twitter Prethodna objava Izdaju se kancelarije raznih kvadratura u poslovnom prostoru “Central”. Sve informacije na tel. Sledeća objava Prodavnici “PILEMARKET” potrebna radnica

Potreban radnik za rad na farmi tovnih pilića

Oglasi Prodavnici “PILEMARKET” potrebna radnica Postavljeno 30 јunа, 2022 0 0 29 064/ 188- 16- 84 Podelite - Twitter Prethodna objava Potreban radnik za rad na farmi tovnih pilića

Prodavnici “PILEMARKET” potrebna radnica

Globalna kompanija za digitalne inovacije iz Srbije, Devtech, objavila je da je sklopila partnerstvo sa Claret Capital Partners-om, investicionim fondom iz Londona koji finansira razvoj brzo-rastućih tehnoloških kompanija. Na ovaj način, Devtech je obezbedio čak 12,25 miliona evra koji će biti uloženi u dodatno ubrzavanje rasta na ključnim svetskim tržištima i proširenje holističkog pristupa digitalnim inovacijama kompanije.
Claret Capital Partners jedan je od najuglednijih investicionih fondova u Evropi, ističe osnivač i CEO kompanije Devtech, Milovan Milić.
„Reč je o fondu koji je do sada podržao više od 150 evropskih kompanija. Za nas je ova investicija još jedan pokazatelj da se poslovna strategija, kao i holistički pristup digitalnim inovacijama Devtech-a, pozitivno rezonuju, kako kod klijenata, tako i na tržištima na koja smo fokusirani. S ciljem da omogućimo klijentima da se transformišu i budu inovativni, ostaćemo okrenuti ka napretku“, izjavio je Milić.
Direktor Claret Capital Partners-a, Entoni Bejker, ovim povodom izjavio je da su strategija Devtech-a, njegov talentovani globalni tim i rast koji postiže, impresivni, pa je samim tim podrška fonda odraz poverenja i priznanja u dalji brzi razvoj kompanije.
„Veoma nam je drago što ćemo podržati Milovana, kao i celokupan Devtech tim, u daljem širenju ekspertize u digitalnim inovacijama. Verujemo da su usluge koje ova kompanija pruža pozicionirane na jedinstven način i da će omogućiti rast potražnje na tržištu i otvoriti prilike za nove akvizicije. Radujemo se našem partnerstvu sa Devtech-om“, izjavio je Bejker.
Nedavno, Devtech je objavio i vest o akviziciji digitalne kreativne agencije Saturized, čime je ova kompanija proširila svoje usluge digitalnih inovacija. Takođe, najavljeno je i dalje širenje u Srbiji i regionu, kao i u Americi i Engleskoj. Inače, trenutni multidisciplinarni tim Devtech-a broji preko 230 ljudi, a tokom ove godine biće proširen za još čak 100 pozicija – od softverskog inženjeringa, dizajna, projektnih i product menadžera, preko različitih funkcija u ljudskim resursima, operativnim, prodajnim i marketing timovima.

Internet ogledalo

Oglasi Izdaju se kancelarije raznih kvadratura u poslovnom prostoru “Central”. Sve informacije na tel. Postavljeno 30 јunа, 2022 0 0 17 014/ 35- 35- 243radnim danima od 07h do 15h Podelite - Twitter Prethodna objava IZDAJEM SOBU ZA DEVOJKU U CENTRU GRADA, SA PARNIM GREJANJEM I INTERNETOM Sledeća objava Potreban radnik za rad na farmi tovnih pilića

Izdaju se kancelarije raznih kvadratura u poslovnom prostoru “Central”. Sve informacije na tel.

Američki glumac optužen je za seksualne napade na trojicu muškaraca.
Spejsi je nedavno imao suđenje u Londonu, gde je bio kratko saslušan.
On je sada stigao u Hravatsku, na ostrvo Brač, gde je uslikan prvi put nakon suđenja u Londonu.
Glumac je navodno doputovao u susednu zemlju zbog snimanja dokumentarne drame, prenosi Daily Mail.
Kevin Spejsi, kog je Holivud na neki način odbacio, zbog pomenutih optužbi, u Hrvatskoj je ranije snimao igrani film "Bilo jednom u Hrvatskoj" redatelja Jakova Sedlara.
On sada neće moći da se zadrži dugo u Hrvatskoj, budući da mu je sledeće suđenje zakazano za 14. jul.
Optužbe na Spejsijev račun se odnose na dva navodna incidenta u Londonu 2005. godine, još dva 2008. i jedan incident u Glosterširu, u zapadnoj Engleskoj, 2013. godine.
Podsetimo, Kevin Spejsi je osvojio dva Oskara za uloge u filmovima "The Usual Suspects" i "American Beauty", a bio je i umetnički direktor londonskog pozorišta "Old Vic" od 2003. do 2015. godine.
BONUS VIDEO: Najpoznatiji negativac Holivuda dobio svoju voštanu figuru
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter .
[Instagram] ,